Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Beljan, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, radi utvrđenja diskriminacije, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž br. 4212/19 od 23.05.2019.godine, u sednici veća održanoj dana 16.01.2020.godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž br. 4212/19 od 23.05.2019.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom na osnovu priznanja Višeg suda u Beogradu P br. 56/19 od 22.02.2019. godine, stavom dva izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 9.750,00 dinara sa zateznom kamatom na navedeni iznos propisanu Zakonom o zateznoj kamati, počev od dana nastupanja uslova za izvršenje do konačne isplate.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž br. 4212/19 od 23.05.2019.godine, stavom prvim izreke preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu drugom izreke presude na osnovu priznanja Višeg suda u Beogradu P br. 56/19 od 22.02.2019. godine, tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti rešenja do isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženoj isplati na ime troškova drugostepenog postupka iznos od 6.000,00 dinara.

Protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu, donetog u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tužilac zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 28. stav 1. Zakona o parničnom postupku je propisano da kada je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva, a prema stavu 2. istog člana propisano je da se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev.

U konkretnom slučaju tužilac revizijom osporava pravilnost odluke drugostepenog suda kojom je preinačeno rešenje o troškovima parničnog postupka sadržanog u stavu drugom izreke prvostepene presude na osnovu priznanja.

Troškovi postupka predstavljaju sporedno potraživanje, pa se prema citiranom članu 28. ZPP ne uzimaju u obzir prilikom ocene prava na izjavljivanje revizije u situaciji kada ne čine glavni zahtev, u kom slučaju se revizija ne može podneti (član 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku), zbog čega revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci rešenja.

Predsednik veća-sudija,

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić