U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca- protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Vera Milenković, advokat iz ..., protiv tužene-protivtužilje BB iz ..., čiji je punomoćnik Tanja Sekulić, advokat iz ..., radi vršenja roditeljskog prava po tužbi i po protivtužbei, odlučujući o reviziji tužioca-protivtuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 1/2025 od 15.01.2025. godine, u sednici održanoj 23.04.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca-protivtuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 1/2025 od 15.01.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu P2 474/2023 od 09.09.2024. godine, stavom prvim izreke, maloletni VV iz ... poveren je na samostalno vršenje roditeljskog prava majci BB iz ..., tako da je prebivalište deteta na adresi majke, selo ..., Ulica ... br. ... . Stavom drugim izreke, tužilac-protivtuženi je obavezan da na ime doprinosa za izdržavanje maloletnog VV iz ..., plaća mesečno iznos od 15.000,00 dinara počev od 12.04.2022. godine kao dana podnošenja tužbe, pa ubuduće, dok za to budu postojali uslovi, svakog do 05-og u mesecu za tekući mesec, na tekući račun zakonske zastupnice, majke maloletnog deteta BB br. ..., dok je zaostale rate obavezan da isplati u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti presude, a za veće protivtužbeno traženje od dosuđenog iznosa za još 5.000,00 dinara mesečno, protivtužbeni zahtev je odbijen, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, uređen je način viđenja između oca AA iz ... sa maloletnim sinom VV iz ..., tako što će se isto odvijati svakog drugog vikenda u mesecu, počev od petka u 16,00 časova do nedelje u 16,00 časova, uz obavezu oca da dete preuzima i po isteku vremena da ga u isto vreme vrati, kada maloletni VV ne provodi vikend kod oca, da dete uzima petkom počev od 14,00 časova do 19,00 časova, takođe sa obavezom da dete preuzima iz domaćinstva majke po proteku vremena u isto ga vrati majci, letnji raspust u vremenskom periodu od 15 dana, zimski raspust u vremenskom trajanju od 10 dana, verske i državne praznike i rođendane, maloletni VV provodiće naizmenično u domaćinstvu oca i u domaćinstvu majke. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž2 1/2025 od 15.01.2025. godine, odbio, kao neosnovanu, žalbu tužioca-protivtuženog i potvrdio presudu Osnovnog suda u Požarevcu P2 474/2023 od 09.09.2024. godine, u stavu prvom izreke, obavezujućem delu stava drugog izreke, stavovima trećem i četvrtom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac-protivtuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena-protivtužilja je dostavila odgovor na reviziju tužioca- protivtuženog.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11... 10/2023), u vezi odredbe člana 202. Porodičnog zakona (''Službeni glasnik RS'', br. 18/2005... 6/2015), i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitne povrede u postupku pred drugostepenim sudom na koje revident u reviziji neosnovano ukazuje. Drugostepeni sud nije utvrđivao činjenično stanje, niti izvodio dokaze, već je odbijanjem žalbe tužioca-protivtuženog prihvatio utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza od strane prvostepenog suda. Slobodna ocena dokaza podrazumeva i slobodu izbora dokaznih sredstava, tako što se izvode oni dokazi i utvrđuju one činjenice koje su bitne za odlučivanje o tužbenom zahtevu. Suprotno postupanje suda bilo bi protivno načelu ekonomičnosti propisanom u odredbi člana 10. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su bile u vanbračnoj zajednici koja je zasnovana 2015. godine i u kojoj je rođeno zajedničko maloletno dete VV ... godine. Parnične stranke su sa maloletnim detetom živele u domaćinstvu primarne porodice tužioca-protivtuženog u ... . Zbog loših partnerskih odnosa i konflikata, vanbračna zajednica je prekinuta 10.04.2022. godine. Tužena- protivtužilja je u više navrata prijavljivala tužioca-protivtuženog za nasilje u porodici, pa su tužiocu-protivtuženom izricane mere zabrane kontaktiranja i prilaska tuženoj-protivtužilji. Pošto se stanje nije popravilo, tužena- protivtužilja je odlučila da napusti vanbračnu zajednicu 10.04.2022. godine, od kada, sa maloletnim detetom živi u selu .... Nadležni centri za socijalni rad u Požarevcu i u Malom Crniću su dostavili svoje nalaze i mišljenja o tome da oba roditelja imaju roditeljske potencijalno da adekvatno odgovore na bazične i emotivne potrebe maloletnog deteta i da su motivisani da samostalno vrše roditeljsko pravo. Koordinisanim radom i terenskim proverava, kao i radom sa strankama, oba Centra za socijalni rad su se saglasila da je u najboljem interesu da se maloletno dete poveri majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, a dali su i predlog o uređenju načina održavanja ličnih odnosa između oca i maloletnog deteta. Mesečne potrebe maloletnog deteta procenjene su na iznos od 30.050,00 dinara. Tuženi živi u kući svojih roditelja, ima kuću u selu ... i parcele koje se vode na njegovo ime. U vanbračnoj zajednici je sa partnerkom koja ima dete iz prvog braka, dečaka od ... godine koji živi sa njima. Radi u ... u kojoj ostvaruje mesečnu zaradu od oko 41.000,00 dinara. Nema druge obaveze izdržavanja sem prema maloletnom detetu parničnih stranaka. Tužilja, sa maloletnim detetom živi u roditeljskoj kući u selu ... sa majkom i bratom. Zaposlena je i ostvaruje mesečni prihod oko 51.000,00 dinara. Centar za socijalni rad Požarevac je realizovao terensku posetu domaćinstvu u kome žive majka i maloletno dete i u izveštaju naveo da majka ima topao, emotivni odnos i odnos poverenja sa maloloetnim detetom, tako što je komunikacija između njih dvoje spontana. Majka uvažava dečije želje, razmenjuju mišljenja u vezi svih bitnih pitanja, pa tako i oko izbora buduće škole, s obzirom da će maloletni VV od ... krenuti u školu. Maloletni VV je nižeg kalendarskog uzrasta, te mu nisu postavljena direktna pitanja u vezi postupka koji se vodi pred sudom, niti je on dovoljno psihički zreo da bi mogao svoje odluke da zasnuje na relevantnim činjenicama. Ipak iz razgovora obavljenog sa maloletnim detetom, voditelj slučaja tog Centra za socijalni rad je zaključio da dete želi i dalje da živi u selu ..., dakle sa majkom. O ocu se takođe izjašnjava pozitivno, ali kada opisuje svoj dom, zapravo opisuje domaćinstvo u kome živi sa majkom. Centar za socijalni rad Malo Crniće se u svom izveštaju izjasnio da je otac motivisan da se brine o maloletnom detetu i da on, kao roditelj, ima sve neophodne kompetencije da vrši neposrednu brigu o detetu, ukoliko bi ono bilo njemu povereno. Ima kapacitete da adekvatno i aktuelno odgovori na sve potrebe deteta i pokazuje autentičnu motivaciju.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su samostalno vršenje roditeljskog prava u odnosu na maloletno dete, VV, poverili njegovoj majci, a oca obavezali da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta iznosom od 15.000,00 dinara mesečno počev od dana podnošenja tužbe pa ubuduće, na osnovu odredbe člana 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta, 77. stav 1, 154, 160. i 266. Porodičnog zakona, nalazeći da tužena-protivtužilja, kao majka, u aktuelnom trenutku ima adekvatni uvid i roditeljske sposobnosti da na adekvatan način zadovolji emotivne i bazične potrebe maloletnog deteta. Majka je, od strane nadležnog Centra za socijalni rad Požarevac, koji je sa njom savetodavno radio, procenjena kao roditelj koji ima adekvatne roditeljske sposobnosti da blagovremeno odgovori na sve potrebe maloletnog deteta, posebno imajući u vidu da je ona negujući roditelj maloletnog deteta od rođenja i da je nakon prekida vanbračne zajednice nastavila da se o detetu brine.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta (Zakon o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih Nacija o pravima deteta, „Službeni list SFRJ, međunarodni ugovori“ br. 15/90 i „Službeni list SRJ, međunarodni ugovori“ br. 4/96 i 2/97), predviđeno je da u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su najbolji interesi deteta bez obzira na to da li ih preduzimaju javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Države članice se obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i preduzimaju, u tom cilju, sve potrebne zakonodavne i administrativne mere (stav 2). Ova obaveza preuzeta je i odredbom člana 6. stav 1. Porodičnog zakona, tako što je tom odredbom propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta.

Na osnovu odredbe člana 77. Porodičnog zakona, propisani su uslovi za samostalno vršenje roditeljskog prava tako što je u stavu 3. propisano da jedan roditelj vrši sam roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava. U sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta, u smislu odredbe člana 266. stav 1. istog Zakona. Pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju, odnosno lišenju roditeljskog prava, sud je dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodično savetovalište ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima, na osnovu odredbe člana 270. Porodičnog zakona.

U konkretnom slučaju, oba roditelja poseduju roditeljske kapacitete za samostalno vršenje roditeljskog prava, kao i stambeno-higijenske uslove da detetu pruže stabilno odrastanje i razvoj. Međutim, imajući u vidu da je dete dobro addaptirano u porodici majke, da ona ima podršku svoje primarne porodice i da se dete oseća bezbedno, smatrajući za svoj dom domaćinstvo u kome živi sa majkom, sledi da je odluka o poveravanju maloletnog deteta majci na samostalno vršenje roditeljskog prava doneta u najboljem interesu maloletnog deteta kojim je sud dužan da se rukovodi, u smislu odredbe člana 266. Porodičnog zakona. Zbog toga su neosnovani navodi revizije kojima se osporava sadržina mišljenja organa starateljstva i njegov predlog da se dete poveri majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, imajući u vidu da su nižestepeni sudovi, prihvatajući to mišljenje cenili sveobuhvatno sve utvrđene bitne činjenice potrebe za odluku o vršenju roditeljskog prava u sklopu svih okolnosti konkretnog slučaja koji se tiču uzrasta i potreba deteta, kao i njegovog odnosa sa roditeljima. Pravilna je i odluka nižestepenih sudova u pogledu odluke o utvrđenoj obavezi izdržavanja maloletnog deteta od strane oca, kao roditelja kome ono nije povereno. Zbog toga revident neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković