Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Branislava Bosiljkovića i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Darko Gavrilović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Vršca, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Vršca, radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 1301/19 od 09.07.2019. godine, na sednici održanoj 22.01.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 1301/19 od 09.07.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 1301/19 od 09.07.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vršcu P 2370/18 od 12.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužilji isplati iznos sa zakonskom zateznom kamatom, sve bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 33.776,40 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilje za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova postupka počev od dana presuđenja do dana izvršnosti presude. Stavom petim izreke, odbijen je predlog tužilje za oslobođenje od plaćanja sudskih taksi u ovom predmetu.
Presudom Višeg suda u Pančevu Gž 1301/19 od 09.07.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavovima drugom i trećem izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tuženi na isplatu iznosa sa zakonskom zateznom kamatom, sve bliže određeno ovim stavom izreke, kao i da joj naknadi troškove postupka sa traženom kamatom i obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove postupka od 21.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka od 12.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu čl. 403. i 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/2014), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Po oceni revizijskog suda nema potrebe za novim tumačenjem prava, što je u skladu sa stavom izraženim u odluci Ustavnog suda I Uo 641/14 od 01.12.2016. godine i pravnim dejstvom odluka Ustavnog suda u smislu odredaba člana 62. u vezi člana 59. Zakona o Ustavnom sudu, budući da odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana njenog objavljivanja u ''Službenom glasniku Republike Srbije'', a Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih primenom opšteg akta koji nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom.

Osim toga Ustavni sud je u svojoj odluci Už 8199/2018 od 08.11.2018. godine izrazio stanovište da je pravno dejstvo ex tunc utvrđujuće odluke Ustavnog suda donete u postupku ocene ustavnosti i/ili zakonitosti opšteg akta, moguće uspostaviti samo po osnovu člana 61. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, a što u konkretnom slučaju nije učinjeno. Zbog toga je ustavnopravno neprihvatljivo stanovište o ispunjenosti uslova za primenu instituta sticanja bez osnova iz člana 210. stav 2. ZOO kao i uspostavljanje odgovornosti tuženog po osnovu člana 172. stav 1. ZOO.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba je podneta 02.11.2018. godine. Vrednost predmeta spora navedena u uvodu prvostepene presude je 37.205,03 dinara. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora, očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, što znači da se radi o sporu male vrednosti, u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužilje nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP, pa nema mesta ni primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić