Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Zorana Hadžića, Gordane Komnenić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca „Mercator - S“ DOO Novi Sad, čiji je punomoćnik Petar Učajev, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Ćalović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 45/19 od 14.10.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 11.02.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 45/19 od 14.10.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 45/19 od 14.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku P 704/18 od 08.08.2018. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P 704/18 od 21.09.2018. godine, stavom prvim izreke, ukinuto je rešenje o platnom nalogu Osnovnog suda u Čačku Pl 566/10 od 03.12.2010. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu isplati iznos od 90.440,58 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 05.10.2010. godine do isplate, kao i da mu naknadi troškove postupka. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka isplati iznos od 94.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Višeg suda u Čačku Gž 45/19 od 14.10.2019. godine, odbijena je žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke. Prvostepena presuda je preinačena u stavu drugom i trećem izreke, tako što je odbijen (egzistentan) tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu na ime duga isplati iznos od 72.173,80 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 28.05.2008. godine do isplate i obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka isplati iznos od 82.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Odlučujući o reviziji tužioca, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je tužba u ovoj pravnoj stvari podneta 01.12.2010. godine, da je prvostepena odluka kojom je odlučeno o tužbenom zahtevu, ukinuta rešenjem Višeg suda u Čačku Gž 227/18 od 11.06.2018. godine, pa se primenom člana 506. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11), u konkretnom slučaju primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku - ZPP koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ br.72/11...18/20, na osnovu člana 506. stav 2. istog Zakona.

Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Ispitujući ispunjenost uslova za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je u vidu imao sadržinu tražene sudske zaštite, pravnosnažnu presudu donetu primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje i razloge na kojima je zasnovana, kao i sadržinu revizije, pa je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1 ZPP.

Pravnosnažnom presudom je ukinut platni nalog Osnovnog suda u Čačku Pl 566/10 od 03.12.2010. godine i odbijen tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu na ime duga isplati iznos od 72.173,80 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 28.05.2008. godine do isplate, primenom pravila o teretu dokazivanja, jer tužilac nije dokazao osnov potraživanja, odnosno da se tuženi kupovinom robe u objektu tužioca zadužio za potraživani iznos. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužioca ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova, o osnovanosti tužbenog zahteva, zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke. Rešenjem na koje se revident poziva nije pravnosnažno odlučeno o tužbenom zahtevu.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.

Tužba radi duga podneta je 01.12.2010. godine, a podneskom od 29.10.2015. godine tužbeni zahtev je smanjen, tako da je vrednost predmeta spora iznos od 72.173,80 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra.

Kako se radi o tužbenom zahtevu koji se odnosi na novčano potraživanje, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, u smislu odredbi člana 468. st.1. i 2. ZPP, to se radi o postupku u sporu male vrednosti, u kome protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija, na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

U konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, iako je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, jer se navedena odredba može primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog Zakona (ZPP) ili posebnim zakonom, određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić