.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5408/2022
22.06.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca „Elektrodistribucija Srbije“ d.o.o. Beograd, Ogranak „Elektrodistribuacija Niš“ iz Niša, koga zastupa punomoćnik Milan Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Jovčić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3547/21 od 18.02.2022. godine, u sednici održanoj 22.06.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3547/21 od 18.02.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3547/21 od 18.02.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Aleksincu P 627/20 od 29.09.2021. godine, stavom prvim izreke, održano je na snazi rešenje o izvršenju javnog izvršitelja I.Ivk. ../16 od 03.08.2016. godine i obavezan je tuženi da tužiocu na ime duga isplati iznos od 625.513,45 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22.07.2016. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 208.610,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti odluke do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3547/21 od 18.02.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke za iznos od 625.513,45 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos glavnog duga od 455.615,97 dinara, počev od 01.08.2016. godine do isplate i u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu zahteva za isplatu zakonske zatezne kamate tako što je odbijen zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 455.615,97 dinara počev od 22.07.2016. godine do 31.07.2016. godine i u delu za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos obračunate kamate od 169.897,48 dinara počev od 22.07.2016. godine do isplate, kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/ 11 ... 18/20), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/ 11 ... 18/20) Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. O pravu tužioca kao i o istaknutom prigovoru zastarelosti potraživanja, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, a tiče se primene odredbi članova 451 i 366. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, jer se zaključenjem Ugovora o pristupanju dugu tuženi obavezao na ispunjenje poveriočevog potraživanja, a Sporazumom o regulisanju duga za električnu energiju pismeno priznao zastarelu obavezu što se smatra kao odricanje od zastarelosti, zbog čega u konkretnom slučaju čak i prihvatanje posebne revizije ne bi dovelo do drugačije odluke. Pored toga, tuženi nije uz reviziju dostavio presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari. Imajući u vidu navedeno, kao i da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi duga, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, to ovaj sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1.ZPP, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi duga za električnu energiju podneta je 01.08.2016. godine, a vrednost predmeta spora je 625.513,45 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
