.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 5413/2022
23.11.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Vesne Mastilović i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomonik Nenad Zečević, advokat iz ..., protiv tuženog „WIENER STADISCHE OSIGURANJE“ a.d.o. Beograd, čiji je punomoćnik Nikola Božić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 588/20 od 11.01.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 23.11.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 588/20 od 11.01.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 588/20 od 11.01.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 3529/2019 od 24.09.2019. godine, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužilji, na ime naknade materijalne štete za uvid i razmatranje spisa, sastav odštetnog zahteva kao i dopis upućen tuženom, isplati iznos od 9.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 12.04.2019. godine, kao dana nastanka štete do isplate, kao i da joj naknadi troškove parničnog postupka i obavezana tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 13.500,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 588/20 od 11.01.2022. godine, žalba tužilje je delimično usvojena, pa je prvostepena presuda preinačena, tako što je obavezan tuženi da tužilji, na ime sastava odštetnog zahteva isplati iznos od 3.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 12.04.2019. godine do isplate, kao i da joj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 8.255,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka odbijen. U preostalom delu žalba tužilje je odbijena, a prvostepena presuda u preostalom pobijanom, a nepreinačenom delu potvrđena. Obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 7.760,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u preinačenom delu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Pravnosnažnom presudom obavezan je tuženi da tužilji naknadi materijalnu štetu u iznosu od 3.000,00 dinara na ime naknade troškova za sastav odštetnog zahteva pisanog od strane punomoćnika advokata tužilje, kao oštećene u vansudskom postupku sa tuženim kao osiguravačem. Odluka drugostepenog suda o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovana je na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava koje su u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Postojanje jedne različite odluke ovog suda, na koju se tuženi poziva u reviziji, ne ukazuje na neujednačenu sudsku praksu u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.
Iz navedenih razloga, po oceni Vrhovnog suda, nema uslova za odlučivanje u reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, pa je primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP) odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi odredbe člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 17.04.2019. godine. Vrednost predmeta spora je iznos od 9.000,00 dinara.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe u smislu odredbi člana 468. ZPP, to se radi o sporu male vrednosti u kojem protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP. U sporovima male vrednosti dozvoljenost revizije se ne ceni prema odredbi člana 13. stav 1. tač. 2. i 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 55/14), odnosno noveliranoj odredbi člana 403. stav 2. tačke 2. i 3. ZPP, pa preinačenje prvostepene presude od strane drugostepenog suda nije od uticaja na dozvoljenost izjavljene revizije.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
