U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Slavko Popivoda, advokat iz ..., protiv tuženih DOO „KONNVEST“ za projektovanje, konsalting i inžinjering, sa sedištem u Novom Sadu i DOO „GRA-MONT“ sa sedištem u Novom Sadu, čiji je punomoćnik Dragoslav Petrović, advokat iz ..., radi naknade štete,odlučujući o reviziji tužioca AA izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1105/21 od 07.06.2021. godine, u sednici održanoj 14.12.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužioca AA izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1105/21 od 07.06.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 481/2017 od 19.09.2017. godine, stavom prvim izreke, odlučeno je da je tužbeni zahtev tužioca AA delimično osnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi DOO „KONNVEST“ za projektovanje, konsalting i inžinjering Novi Sad, da tužiocu AA na ime naknade materijalne štete, isplati 3.571.065,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 19.09.2017. godine do isplate, kao i da mu naknadi troškove postupka od 1.161.150,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 19.09.2017. godine do isplate. Stavom trećim izreke, tužbeni zahtev tužioca AA u odnosu na tuženog DOO „KONNVEST“ preko dosuđenog od 3.571.065,00 dinara do traženog 3.690.000,00 dinara i preko tražene zakonske zatezne kamate na iznos glavnice od 26.01.2017. godine do 18.09.2017. godine, kao i tužbeni zahtev tužioca AA kojim je tražio da se tuženi DOO „GRA-MONT“ sa sedištem u Novom Sadu obaveže da mu isplati solidarno sa tuženim DOO „KONNVEST“ na ime materijalne štete 3.690.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.01.2017. godine do isplate, kao i da mu naknadi troškove postupka sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do splate, odbijen je. Stavom četvrtim izreke, tužbeni zahtev tužilje BB da se tuženi solidarno obavežu da joj isplate 1.300.848,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.01.2017. godine do isplate, kao i da joj solidarno naknade troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom odbijen je. Stavom petim izreke obavezani su tužioci da tuženom 2. reda solidarno isplate troškove parničnog postupka u iznosu od 660.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1105/21 od 07.06.2021. godine, donete nakon održane rasprave, stavom prvim izreke, žalba tužioca AA je odbijena, žalba tuženog prvog reda usvojena i prvostepena presuda u usvajajućem delu odluke o tužbenom zahtevu tužioca prvog reda i o troškovima postupka preinačena, tako što je odbijen zahtev tužioca AA za isplatu na ime naknade štete od strane tuženog prvog reda DOO „KONNVEST“ za projektovanje, konsalting i inžinjering Novi Sad, dosuđenog iznosa od 3.571.065,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 19.09.2017. godine do isplate, i obavezan je tužilac prvog reda da tuženima solidarno na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 648.000,00 dinara, tuženom prvog reda pored dosuđenog iznosa na ime naknade troškova parničnog postupka još i iznos od 45.000,00 dinara, a tuženom drugog reda još i iznos od 72.000,00 dinara, dok je u preostalom pobijanom, nepreinačenom odbijajućem delu odluke o tužbenom zahtevu tužioca prvog reda AA u odnosu na tužene, presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac AA da tuženima isplati 22.500,00 dinara na ime troškova drugostepenog postupka. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac AA je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...18/20), i utvrdio da revizija tužioca AA nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka u reviziji se posebno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac AA je upisan kao suvlasnik sa 58/192 dela nepokretnosti u Novom Sadu, u ulici ... broj .., koja je upisana u list nepokretnosti broj .. KO Novi Sad, parcela broj .., ukupne površine nepokretnosti 4a i 36m2 i to porodične stambene zgrade broj 1 i porodične stambene zgrade broj 2 i pomoćnih zgrada broj 3 do 7. Tužilac AA u navedenoj nepokretnosti stanuje od 1982. godine u stanu broj .. na ... spratu višestambene zgrade, a tokom 1996. godine tavanski deo pretvorio je u stambeni, a tokom 1997/98. godine podneo je zahtev za legalizaciju, o kom zahtevu nije odlučeno.

Dana 21.11.2005. godine zaključen je ugovor o udruživanju sredstava radi zajedničke izgradnje zgrade kolektivnog stanovanja između tuženih, kao investitora i DOO „Unior 96“ Novi Sad, kao suinvestitora. Predmet ugovora je udruživanje sredstava radi zajedničke izgradnje poslovno - stambene zgrade na lokaciji u Novom Sadu, ulica ... broj .., parcela broj .. KO Novi Sad. Ugovor je overen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu 28.11.2005. godine. Tuženi su zajedno sa VV, GG, DD, ĐĐ, „Unior 96“ i EE, kao investitorima, podneli zahtev za izdavanje odobrenja za gradnju zgrade u ulici ... broj .. . Rešenjem Gradske uprave za urbanizam i stambene poslove grada Novog Sada od 10.08.2006. godine izdato je traženo odobrenje za izgradnju. Dana 19.09.2006. godine, na zahtev investitora za gradnju objekata u ulici ... broj .., obavljeno je veštačenje radi utvrđivanja stanja na objektima u ulici ... broj .. i .., a nalaz je sačinjen 21.09.2006. godine, pri čemu je veštačeno u kakvom se stanju nalazi stan u kome je živeo tužilac AA. Dana 26.03.2007. godine, tuženi su, kao suinvestitori zaključili ugovor o raskidu ranije zaključenog ugovora od 28.11.2005. godine. Prema članu 2. ugovora predviđeno je da sve obaveze investicija iz ugovora o udruživanju sredstava prema ostalim suinvestitorima snosi isključivo tuženi DOO „KONNVEST“ Novi Sad. Članom 3. konstatovano je da ugovorne strane kao suinvestitori nemaju međusobnih potraživanja. Nakon toga, tokom 2008. i 2009. godine zaključena su još tri aneksa ugovora o udruživanju sredstava radi zajedničke izgradnje zgrade kolektivnog stanovanja, a koji su overeni pred Opštinskim sudom u Novom Sadu i to ugovor Ov2 1476/2008 od 16.04.2008. godine, Ov1 30105/2008 od 17.06.2008. godine, Ov 1469/2008 od 16.04.2008. godine, Ov 30107/2008 od 17.06.2008. godine i Ov1 33327/2008 od 04.07.2008. godine. Tačkom 3. aneksa ugovora predviđeno je da „Gra-mont“ nema nikakvih prava niti obaveza prema drugom investitoru niti prema trećim licima, a u članu 4. je predviđeno da sve obaveze investicija iz ugovora o udruživanju sredstava radi zajedničke izgradnje zgrade kolektivnog stanovanja, kao i sva prava prema suinvestitoru i prema trećim licima preuzima na sebe tuženi prvog reda.

Zgrada gde se nalazi predmetni stan naslanja se na susednu zgradu u ulici ... broj .., koja je u izgradnji. Zbog nekvalitetno izvedenih radova na izgradnji zgrade u ulici ... broj .. na zgradi i stanu tužioca AA pojavile su se određene pukotine. Tužilac AA je zatražio intervenciju građevinskog inspektora Gradske uprave za inspekcijske poslove grada Novog Sada koji je izašao na lice mesta i 29.10.2007. godine zabranio tužiocu dalje korišćenje stana broj 6, jer je u toku postupka utvrđeno da je stan nepodoban za korišćenje odnosno da je stanje predmetnog stana takvo da predstavlja neposrednu opasnost po život i zdravlje ljudi i bezbednost okoline. Stavom 2 rešenja određeno je da će zabrana trajati dok se ne uklone utvrđeni nedostaci, odnosno do sticanja uslova za njegovo bezbedno korišćenje. Tužilac AA se nakon donošenja rešenja građevinske inspekcije iselio iz predmetnog stana i sve do 2015. godine stanovao u stanu koji je dobio na korišćenje po osnovu ugovora o zameni nepokretnosti, koji je zaključio sa „Mark trejd CO“ DOO Novi Sad 11.04.2008. godine. Predmet ugovora je bila zamena nepokretnosti koje tužilac poseduje u Novom Sadu u ulici ... broj .. za novoizgrađene nepokretnosti u poslovno-stambenom objektu koje „Mark trejd CO“ DOO Novi Sad ima nameru da izgradi u ulici ... broj .. u Novom Sadu. Ugovor je overen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu pod Ov 1990/2008. Prema navedenom ugovoru o zameni nepokretnosti „Mark trejd CO“ DOO iz Novog Sada dobija 58/192 dela svih nepokretnosti vlasništvo tužioca AA i obavezuje se da preda u vlasništvo tužiocu AA na ime dobijenih nekretnina: tri stana, svaki površine od 45m2 na drugom spratu, jedno parking mesto i na ime razlike u kvadraturi iznos od 37.500 evra. Navedenim ugovorom o zameni nepokretnosti „Mark trejd CO“ DOO Novi Sad obavezao se da tužiocu AA obezbedi smeštaj od 90m2 ili da mu po dogovoru sa njim unapred isplaćuje za svaki mesec iznos zakupnine za smeštaj u trosobnom stanu površine oko 90m2, koji će sam izabrati. Predmetnim ugovorom o zameni nepokretnosti tužilac AA je dao bezuslovnu saglasnost da se bez svakog daljeg pitanja i odobrenja izvrši zemljišno knjižni katastarski prenos prava vlasništva sa njega na „Mark trejd CO“ DOO Novi Sad. „Mark trejd CO“ DOO Novi Sad je tužiocu AA isplatio 37.500 evra i obezbedio mu smeštaj u novoj zgradi, koja je njegovo vlasništvo. Tužilac AA se sa porodicom tokom 2015. godine vratio u stan u ulici ... , a „Mark trejd CO“ DOO Novi Sad je preuzeo obavezu da stan sanira, tako što će sanirati pločice, uvesti grejanje, a jednim delom je i tužilac učestvovao u sredstvima potrebnim za adaptaciju. Ugovor o zameni nepokretnosti nije raskinut niti je tužilac AA to tražio, a realizacija rušenja zgrade i izgradnje nove na tom mestu nije izvršena, jer nisu rešeni imovinskopravni odnosi sa ostalim suvlasnicima. „Mark trejd CO“ DOO Novi Sad se nije uknjižio u katastarskim knjigama kao vlasnik nepokretnosti koje su bile predmet ugovora. Ukupna visina štete na objektu u ulici ... broj .. na idealnom delu od 58/92 je približno 30.000 evra, pošto je bez projekta sanacije nemoguće odrediti tačnu vrednost sanacije. Tržišna vrednost stana koji je bio vlasništvo tužioca AA procenjena je na ukupno 45.800 evra od kojih je 36.600 evra legalni deo, a 9.200 evra nelegalni. Preuređenjem tavanskog u stambeni prostor od strane tužioca AA nije došlo do dodatnog oštećenja koje bi moglo imati uticaja na opterećenje temelja.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužioca AA u odnosu na prvotuženog osnovan, a u odnosu na drugotuženog neosnovan, primenom člana 154. stav 1., 155, 185. stav 1, 189. stav 2. i 190. ZOO i člana 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Prvostepeni sud je ocenio da su tuženi prilikom raskida ugovora o izgradnji, a potom aneksima regulisali svoja međusobna prava i obaveze, kao i obaveze prema trećim licima, tako što su ugovorili da drugotuženi nema nikakvih prava niti obaveza prema drugom investitoru, prema suinvestitoru niti prema trećim licima i da sve obaveze investicija iz ugovora o udruživanju sredstava radi zajedničke izgradnje zgrade za kolektivno stanovanje, kao i sva prava preuzima na sebe isključivo prvotuženi. Zato postoji obaveza prvotuženog da tužiocu AA naknadi štetu u visini od 3.571.065,00 dinara, što je dinarska protivvrednost iznosa od 30.000 evra na dan presuđenja, koji je veštak opredelio u odnosu na njegov suvlasnički udeo. Pri tome, prvostepeni sud je smatrao da zaključeni ugovor između tužioca AA i „Mark trejd CO“ DOO Novi Sad iako nije raskinut, ne proizvodi pravno dejstvo, jer nije ni izvršen, a druga ugovorna strana se u Službi za katastar nepokretnosti nije ni uknjižila kao vlasnik nepokretnosti po tom ugovoru.

Drugostepeni sud je nakon održane rasprave, pošto je utvrdio da nije raskinut ugovor zaključen 11.04.2008. godine između tužioca AA sa „Mark trejd CO“ DOO Novi Sad, odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, jer tužilac nije vlasnik nepokretnosti u Novom Sadu u ul. ... broj .., koja je oštećena usled izvođena radova od strane tuženih. Ovo, jer je tužilac AA sa „Mark trejd CO“ DOO Novi Sad zaključio 11.04.2008. godine ugovor o zameni, čiji potpisi su overeni pred Opštinskim sudom u Novom Sadu Ov1. 1990/2008, a čiji je predmet bila zamena nepokretnosti u Novom Sadu u ul. ... , vlasništvo tužioca AA za novoizgrađene nepokretnosti u poslovno- stambenom objektu koji „Mark trejd CO“ DOO Novi Sad ima nameru da izgradi u ul. ... broj .. u Novom Sadu i isplatu novčanog iznosa od 37.500 evra, kojim ugovorom je tužilac AA svoju, u to vreme oštećenu nepokretnost zamenio za druge nepokretnosti i za novčani iznos i dao svoju bezuslovnu saglasnost da se bez svakog daljeg pitanja i odobrenja izvrši zemljišnoknjižni i katastarski prenos prava vlasništva sa njega na „Mark trejd CO“ DOO Novi Sad. Kako je ugovor o zameni delimično ispunjen (izvršena isplata od 37.500 evra) i nije raskinut, a ugovarači su tokom postupka pokazali nedvosmisleno volju i želju za njegovu realizaciju, a ne za raskid, što su potvrdili u svojim iskazima datim u raspravi održanoj pred drugostepenim sudom, po oceni drugostepenog suda nije došlo do umanjenja imovine tužioca AA, pošto zaključenjem navedenog ugovora o zameni on nije više nosilac prava svojine na nepokretnostima u vezi kojih se traži naknada štete, i da stoga nema pravo da u ovoj parnici od tuženih zahteva solidarnu isplatu materijalne štete zbog oštećenja nepokretnosti čiji je bio suvlasnik, a koja su nastala radnjama tuženih prilikom izgradnje stambenog objekta na broj .. u ul. ... . Pri tome drugostepeni sud je smatrao da tužbeni zahtev tužioca AA nije osnovan, bez obzira što je utvrđeno da je otklonio određena oštećenja na nepokretnosti i da je bez uticaja to što se „Mark trejd CO“ DOO Novi Sad do zaključenja glavne rasprave pred drugostepenim sudom nije upisao u katastarskim knjigama kao vlasnik nepokretnosti, s obzirom da je zaključen ugovor o zameni nepokretnosti u pisanom obliku, da su potpisi na njemu overeni, da je „„Mark trejd CO“ DOO Novi Sad delimično ispunio svoju ugovornu obavezu, te da se radi o pravno perfektnom ugovoru kojim je tužilac AA dao i claussulu intabulandi za upis prava svojine u javnim knjigama drugoj ugovornoj strani.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je odlučio drugostepeni sud kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca AA za naknadu štete, pravilnom primenom člana 154. stav 1., 155, Zakona o obligacionim odnosima i člana 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, s obzirom da tužilac nije vlasnik predmetne nepokretnosti, već „Mark trejd CO“ DOO Novi Sad, sa kojim je tužilac AA 11.04.2008. godine zaključio ugovor o zameni nepokretnosti, na kome su potpisi ugovarača overeni od strane suda, koji ugovor nije raskinut, već delimično realizovan isplatom novčanog iznosa i da je namera ugovornih strana da ga izvrše. Činjenica da se „Mark trejd CO“ DOO Novi Sad nije upisao u katastarskim knjigama kao vlasnik te nepokretnosti nije od uticaja na drugačiju odluku, s obzirom da je ugovor delimično realizovan, da nije raskinut odnosno da je on i dalje na pravnoj snazi i da je volja ugovornih strana da se on realizuje, a ne da se raskine.

Stoga su ocenjeni kao neosnovani navodi tužioca AA da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode revizije, ali nalazi da su isti bez uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić