Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Srećković, advokat iz ..., protiv tuženih Javnog stambenog preduzeća „Kragujevac“ iz Kragujevca i Grada Kragujevca, koje zastupa Gradsko pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž 3463/21 od 29.08.2022. godine, u sednici održanoj 21.06.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž 3463/21 od 29.08.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž 3463/21 od 29.08.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom na osnovu priznanja Osnovnog suda u Kragujevcu P 11416/20 od 11.02.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa su obavezani tuženi da tužiocu solidarno isplate na ime naknade štete po osnovu nezakonite naplate naknade za vođenje matične evidencije iznos od 1.617,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom pojedinačno za svaki mesečni iznos, kao u njenom sadržaju. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 6.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude, do končane isplate. Stavom trećim izreke, otkazano je prvo ročište za glavnu raspravu u sporu male vrednosti određeno za 25.02.2021.godine, u 10,40 časova, sudnica br.18.

Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu Gž 3463/21 od 29.08.2022. godine preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude na osnovu priznanja i obavezan tužilac da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 6.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. Zakona o parničnom postupku).

Tuženi su podneli odgovor na reviziju.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20) su izričito propisani uslovi pod kojima Vrhovni kasacioni sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku, onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. Zakona o parničnom postupku. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili potrebe novog tumačenja prava.

U konkretnom slučaju tužilac revizijom osporava pravnosnažno drugostepeno rešenje kojim je preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude na osnovu priznanja i obavezan tužilac da tuženima naknadi troškove parničnog postupka. Rešenje kojim se odlučuje o zahtevu stranke za naknadu troškova postupka donosi se u svakom konkretnom slučaju na osnovu odredaba Zakona o parničnom postupku kojima su regulisana procesna pravila odlučivanja o zahtevima stranaka za naknadu troškova, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, niti postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, imajući u vidu i to da je osporena odluka doneta u skladu sa pravnim shvatanjem utvrđenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 17.02.2021.godine.

Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 92 Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 10/23), pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 28. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Odredbom stava 2. ovog člana propisano je da kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.

Kako je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude na osnovu priznanja i obavezan tužilac da tuženima naknadi troškove parničnog postupka, koje ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može izjaviti u smislu člana 420. Zakona o parničnom postupku, revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić