Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede postupka u vezi sa članom 3. stav 3. ZPP, kako to proizlazi iz revizijskih navoda, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.

Tužilac je dao odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...87/18), prihvatajući da postoji potreba tumačenja o prirodi i obimu obaveze jednog od više zastupanih lica prema advokatu koji je u sudskom postupku preduzimao radnje zastupanja po punomoćju izdatom od strane svih zastupanih lica. Iz tog razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao drugostepenu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP i našao da je revizija tuženog delimično osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kao advokat sa svojstvom punomoćnika zastupao više lica kao tužilaca, među kojima i ovde tuženog, u parnici vođenoj pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu P 59103/10, radi utvrđenje ništavosti ugovora, sa eventualnim tužbenim zahtevom za raskid ugovora i predlogom za određivanje privremene mere. Tužioci u tom predmetu su potpisali punomoćje kojim su advokata AA, ovde tužioca, ovlastili za zastupanje, ali mu nisu vršili plaćanja za radnje preduzete u njihovom zastupanju.

Tužilac je na ime zastupanog BB, ovde tuženog, istavio obračun o nagradi i naknadi za rad advokata od 05.02.2015.godine, koji glasi na ukupno 621.375,00 dinara, s pozivom na plaćanje u roku od 15 dana i uputom da se isplatilac može regresirati od ostalih naručilaca posla za plaćeno. Po tom obračunu, tužilac kao advokat potražuje za zastupanje u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P 59103/10 u kojem je vrednost predmeta spora opredeljena na iznos od 501.000,00 dinara: za sastav tužbe 9.000,00 dinara, sastav privremene mere uz tužbu 4.500,00 dinara, sastav obrazloženog podneska od 25.06.2009. godine 9.000,00 dinara, sastav obrazloženog podneska od 11.06.2009. godine 9.000,00 dinara, sastav obrazloženog podneska od 06.07.2009. godine 9.000,00 dinara, urgencija predsedniku suda 4.500,00 dinara, neobrazloženi podnesak od 22.04.2009. godine 4.500,00 dinara, neobrazloženi podnesak od 13.07.2009. godine 4.500,00 dinara, neobrazloženi podnesak od 24.07.2009. godine 4.500,00 dinara, zbirno 67.500,00 dinara, a zbog više stavljenih zahteva uvećanje za 50%, ukupno za podnesake 101.250,00 dinara; za žalbeni postupak, sastav žalbe i odgovora na žalbu, ukupno 27.000,00 dinara; za vanredne pravne lekove, sastav revizije i posebne revizije po 18.000,00 dinara, za zastupanje na četiri održana i dva neodržana ročišta 54.000,00 dinara, uz uvećanje zbog više zahteva 81.000,00 dinara, što ukupno iznosi 245.250,00 dinara, pa s obzirom na zastupanje četiri lica uvećava se za svaku narednu stranku za 50%, odnosno 150 % i ukupno iznosi 613.125,00 dinara, a za zastupanje u upravnom postupku, za razmatranje spisa 8.250,00 dinara.

Predmet ovog spora je zahtev za isplatu nagrade za zastupanje u navedenom parničnom postupku koji je okončan, a u kojem je tužilac zastupao pet vlasnika stanova u zgradi protiv drugih lica, vezano za radove u nadziđivanju kojima su se protivili. Tužilac je jedan od pet vlasnika stanova, koje je tužilac zastupao.

Prema utvrđenim činjenicama, tužiocu nije isplaćena naknada za preduzete radnje zastupanja u parničnom postupku, koja iznosi ukupno 613.125,00 dinara.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom odredaba članova 412, 414, 749, 751, 754, 755, 759, 761, 762 i 764. Zakona o obligacionim odnosima, članova 7. i 8. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, tar. brojeva 7. i 11. ocenili da je osnovan tužbeni zahtev u celosti, da je visina tužbenog zahteva određena u skladu sa Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, važećom u vreme obračuna i da je tuženi u obavezi da isplati utuženo potraživanje tužioca. Odlukama nižestepenih sudova tuženi je obavezan na isplatu celokupnog traženog iznosa od 613.125,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.03.2015.godine do isplate. Nižestepeni sudovi stoje na stanovištu da je predmet spora obligacija koja je deljiva, za koju odgovaraju solidarno sva lica koja su u istoj parnici bila zastupana lica od strane tužioca kao njihovog punomoćnika-advokata i da je, osnovom odredbe člana 764. Zakona o obligacionim odnosima, tužilac ovlašćen da zahteva ispunjenje ukupne obaveze od bilo kog od zastupanih lica, što je u konkretnom slučaju i učinio zahtevajući ispunjenje od tuženog.

Zaključak naveden u pobijanoj presudi da potpisivanjem punomoćja parnične stranke su došle u ugovorni odnos, u kome je advokat u obavezi da pruži stručnu pomoć strankama u skladu sa pravilima struke, a zastupana lica ovim ugovornim odnosom postaju obveznici plaćanja pružene pravne pomoći, Vrhovni kasacioni sud prihvata, ali nalazi da u konkretnom slučaju nije pravilno primenjeno materijalno pravo. Pravna priroda odnosa uspostavljenog između advokata i klijenta odgovara ugovoru o delu u smislu člana 600 Zakona o obligacionim odnosima, koji podleže pravilu sadržanom u članu 623. stav 1., da se naknada određuje ugovorom, ako nije određena obaveznom tarifom ili kojim drugim obaveznim aktom.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, izdavanjem punomoćja uspostavljen je odnos advokata sa svakim pojedinim licem koje mu je punomoćje izdalo. Iz takvog odnosa, nastalo je pravo advokata na nagradu i naknadu troškova za svoj rad, u skladu sa tarifom, koju donosi Advokatska komora Srbije. Navedeno sledi iz člana 23. stav 1. Zakona o advokaturi („Službeni glasnik RS“, br.31/2011 i 24/2012- Odluka US RS). Istim članom je propisano u stavu 4. da je advokat dužan da klijentu izda obračun nagrade i naknade troškova za izvršene radnje i izdatke za troškove, a u stavu 5. da obračun o nagradi i naknadi troškova advokata predstavlja verodostojnu ispravu u izvršnom postupku. Pri takvoj regulativi, imajući u vidu da obračun koji se izdaje klijentu ima svojstvo verodostojne isprave po kojoj se može zahtevati naplata iznosa navedenog za plaćanje, ispunjenje dužnosti advokata u pogledu izdavanja obračuna klijentu, podrazumeva da u situaciji preduzimanja radnji za račun više zastupanih lica, svakom od tih lica sa svojstvom klijenta izda obračun, u kojem će specificirano navesti radnje, nagradu i troškove, koje obračunava i iskazuje pojedinačno i u ukupnom iznosu, te deo koji snosi svaki klijent ponaosob. U konkretnom slučaju, nije tako postupljeno. Obračun izdat tuženom glasi na ukupnu naknadu za zastupanje pet lica, iako je obaveza na strani zastupanih lica deljiva. Prema opštoj odredbi iz člana 412. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, kad u nekoj deljivoj obavezi ima više dužnika, obaveza se deli među njima na jednake delove, ako nije određena drukčija podela i svaki od njih odgovara za svoj deo obaveze.

U skladu sa navedenim, obavezu tuženog je valjalo ograničiti na srazmeran deo ( jednu petinu) ukupne tužiočeve nagrade za zastupanje petoro lica u istoj parnici. Tuženi je dužan da tužiocu isplati iznos od 122.625,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 17.03.2015, kao dana obračuna naknade, do isplate. U odnosu na usvajajuću odluku o tom delu tužbenog zahteva, revizija tuženog nije osnovana. Pravo advokata na nagradu za zastupanje nije uslovljeno ishodom spora. U provedenom postupku nije dokazano da je advokatu izmirena naknada za njegov rad, te ni deo koji po principu deljivosti pada na teret tuženog.

Preko iznosa od 122.625,00 dinara, a za iznos od 490.500,00 dinara, tužbeni zahtev u odnosu na tuženog nije osnovan. Zbog pogrešne primene materijalnog prava kod odlučivanja o tom delu tužbenog zahteva, Vrhovni kasacioni sud je preinačio presude nižestepenih sudova i odlučio kao u izreci.

Ujedno, imajući u vidu ishod spora, preinačena je i odluka o troškovima postupka, tako da je primenom 153. stav 2. ZPP odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, a zahtev tužioca za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju je odbijen kao neosnovan.

Iz razloga koji su navedeni, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1., člana 416. stav 1. i člana 165 stav 2. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić