Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koje ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenih pred drugostepenim sudom na koje se u reviziji neosnovano ukazuje. Suprotno navodima revizije drugostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, jer je na osnovu savesne i brižljive ocene svih dokaza nakon održane rasprave pravilno utvrdio činjenično stanje na koje je primenio materijalno pravo, dok revident nije pružio relevantne dokaze koji bi ukazivali na bitnu povredu odredaba parničnog postupka koja bi bila osnov za usvajanje revizije.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju pravni prethodnici stranaka sada pokojni ŽŽ i EE su bili braku u kojem nisu imali dece. Živeli su u selu ... . ŽŽ se bavio sezonskim građevinskim radovima, a EE je bila domaćica koja se starala o kući i domaćinstvu, čuvala krave, gajila povrće za njihove potrebe. Za vreme zajednice oni su kupili spornu nepokretnost u ..., pri čemu je ugovor o kupoprodaji u svojstvu kupca zaključio ŽŽ i upisao se kao vlasnik kod SKN ... . ŽŽ je 06.03.2007. godine sačinio zaveštanje kojim je celokupnu svoju imovinu ostavio svojoj supruzi EE, a 16.03.2007. godine sačinio je i ugovor o doživotnom izdržavanju overen pred Opštinskim sudom u Vlasotincu R3 58/07 od 16.03.2007. godine, kojim je kao primalac izdržavanja, supruzi EE, kao davaocu izdržavanja ostavio nakon svoje smrti u svojinu spornu kuću sa okućnicom. ŽŽ je tokom 2008. godine doživeo blaži šlog desne strane od čega su kao posledice ostali desna-strana slabost tela sa ukočenim mišićima i obolevanje srca zbog oštećenja krvnih sudova u vidu preskakanja. Njegova supruga EE je umrla u toku 2009. godine, a ŽŽ je posle njene smrti zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju u svojstvu primaoca izdržavanja, sa ovde tuženim ĐĐ i to 30.11.2009. godine kojim je spornu imovinu ostavio, posle svoje smrti, tuženom kao davaocu izdržavanja. ŽŽ je umro nekoliko meseci kasnije, 26.07.2010. godine, a njegova zaostavština raspravljena je rešenjem O 3397/10 od 02.02.2011. godine tako što je postupak obustavljen za imovinu obuhvaćenu u ugovoru o doživotnom izdržavanju, a preostala imovina raspodeljena je naslednicima drugog naslednog reda.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je tužbeni zahtev usvojio u celosti. Međutim, drugostepeni sud je ukinuo prvostepenu presudu i delimično usvojio tužbeni zahtev za utvrđenje dela zaostavštine pok. EE, zaključujući da su ŽŽ i EE kao supružnici zajedno sticali i radili, odnosno da je sporna imovina stečena zajednička imovina supružnika, te da su stranke suvlasnici na zajedničkoj stečenoj nepokretnoj imovini na udelima od po ½ shodo članu 180. stav 2. Porodičnog zakona. Kako je odredbom člana 194. stav 2. Zakona o nasleđivanju predviđeno da primalac izdržavanja ugovorom može obuhvatiti samo stvari ili prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora, te kako je utvrđeno da ½ nepokretnosti koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju predstavlja svojinu sada pok. EE po osnovu sticanja u braku, sada pokojni ŽŽ nije mogao raspolagati i ovim njenim delom nepokretnosti, već je mogao raspolagati samo svojim udelom u zajedničkoj imovini koji je odrediv. Iz navedenog proizilazi i pravni interes tužilaca da utvrde svoje pravo svojine po osnovu nasleđa na spornoj imovini u udelima navedenim izrekom presude, a na osnovu člana 11. Zakona o nasleđivanju. Međutim, drugostepeni sud je pravilno našao i da je tužbeni zahtev u delu kojim se traži redukcija ugovora o doživotnom izdržavanju za utvrđeni alikvotni deo od ½ neosnovan imajući u vidu pravnu prirodu ugovora o doživotnom izdržavanju koja je dvostrano teretna, a ne dobročina, te kako se u konkretnom slučaju ne radi o poklonu već o otuđenju imovine uz naknadu za doživotno izdržavanje, to tužioci neosnovano zahtevaju njegovu redukciju, jer se redukcija može izvršiti samo kod ugovora o poklonu. Nezavisno od ovoga, tužioci i nisu izjavili reviziju na odbijajući deo svog tužbenog zahteva, a tuženi nema pravni interes da pobija presudu u ovom delu.

Odredbom člana 171. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku, predstalja njihovu zajedničku imovinu. Odredbom člana 194. stav 2. Zakona o nasleđivanju, propisano je da primalac izdržavanja ugovorom o doživotnom izdržavanju može obuhvatiti samo stvari ili prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava od strane drugostepenog suda.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan je zaključak drugostepenog suda da sporna imovina koja je obuhvaćena ugovorom o doživotnom izdržavanju predstavlja zajedničku imovinu bračnih drugova sada pokojnih ŽŽ i EE, koja je stečena zajedničkim radom u braku, te da pokojni ŽŽ, nije mogao raspolagati ugovorom o doživotnom izdržavanju od 30.11.2009. godine sa celokupnom imovinom već samo sa svojim idealnim delom. Zbog čega, suprotno revizijskim navodima, tužioci osnovano potražuju utvrđenje prava svojine na ½ idealnog dela spornih nepokretnosti jer predstavljaju zaostavštinu pok. EE, te su i po stanovištu ovog suda pravilno utvrđeni posebni udeli tužilaca i pravilno utvrđeno da s obzirom na sve okolnosti udeo pokojnog ŽŽ nije veći od polovine. Suprotno navodima revizije, jednom povučena tužba može se ponovo podneti te stranci, odnosno ovde tužiocima nije uskraćeno pravo na sudsku zaštitu kako to neosnovano tvrdi tuženi, niti je došlo do prekluzije, a za suprotne tvrdnje tuženi nije pružio dokaze. Okolnosti na koje se u reviziji poziva tuženi u vidu priloženih kopija rešenja Osnovnog suda u Vlasotincu O 535/09 od 10.12.2009. godine i zapisnika Opštinskog suda u Apatinu R 198/09 od 16.12.2009. godine, ne ukazuju na bitnu povredu postupka na koju se tuženi poziva i sadržinski nisu od uticaja na drugačije presuđenje u ovoj pravnoj stvari, jer je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen 30.11.2009. godine, a priloženo predstavlja kasnije radnje u ostavinskom postupku koji je prethodio postupku utvrđenja udela u zajedničkoj imovini, koji je okončan donošenjem drugostepene presude u ovoj pravnoj stvari. Shodno navedenom, neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Na osnovu člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Biserka Živanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić