.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5449/2021
19.05.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Jovčić, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Vodovod“ Vranje, čiji je punomoćnik Aleksandra Stošić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1739/20 od 26.05.2021. godine, u sednici od 19.05.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1739/20 od 26.05.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 2669/19 od 23.09.2020. godine, stavom prvim izreke ukinuti su platni nalozi tog suda Pl 890/2019 od 24.10.2019. godine za iznos glavnog duga od 6.000,00 dinara po računu br. 316/2019 od 08.05.2019. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od 17.05.2019. godine do isplate i za troškove izdavanja platnog naloga u iznosu od 7.900,00 dinara, i Pl 913/19 od 04.11.2019. godine za iznos glavnog duga od 6.000,00 dinara po računu 289/19 od 08.05.2019. godine, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.05.2019. godine do isplate i za troškove iznos od 7.900,00 dinara, i tužbeni zahtev tužioca odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 60.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1739/20 od 26.05.2021. godine stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka iz stava drugog izreke i tužilac obavezan da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati 48.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate. Stavom trećim izreke odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi je dostavio odgovor na reviziju.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP. Revizijom se ukazuje na pogrešnu primenu odredba čl. 32. i 33. Zakona o privrednim društvima, kao i odgovarajućih odredaba Zakona o obligacionim odnosima, Zakona o advokaturi i Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, kao i na različita rešenja o izvršenju između istih stranaka, i na prvostepene sudske odluke koje se odnose na iste parnične stranke. Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, jer osnovanost tužbenog zahteva zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u svakom konkretnom slučaju. Revizijom se ukazuje i na bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog kojih se posebna revizija ne može podneti. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj parnici podneta je 23.10.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 12.000,00 dinara.
S obzirom na navedeno, radi se o sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. ZPP, u kome revizija nije dozvoljena prema članu 479. stav 6. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Biserka Živanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
