U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa Tanja Sekulić advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa Miloš Jovanović advokat iz ..., radi lišenja roditeljskog prava po tužbi i izmene odluke o održavanju ličnih odnosa po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 434/2022 od 24.11.2022. godine, na sednici održanoj 30.11.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 434/2022 od 24.11.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P2 1231/19 od 02.09.2022. godine, odbijen je zahtev tužilje da se tuženi potpuno liši roditeljskog prava nad maloletnim sinom VV (stav prvi izreke), odbačena je tužba za obavezivanje tuženog na isplatu doprinosa za izdržavanje mal. sina u iznosu utvrđenom pravnosnažnom i izvršnom presudom Osnovnog suda u Nišu P2 1528/15 od 22.05.2017. godine (stav drugi izreke), usvojen je protivtužbeni zahtev i uređeno održavanje ličnih odnosa mal. sina parničnih stranaka VV sa ocem – tuženim na taj način što će se viđati svakog drugog vikenda od petka u 17,00 do nedelje u 17,00 časova, svake srede od 16,00 do 20,00 časova, svakog drugog utorka (u nedelji kad dete ne noći kod oca) od 14,00 do 20,00 časova, dan krsne slave oca i rođendan oca, drugi dan rođendana deteta, kao i polovinu zimskog i letnjeg raspusta (15 dana u julu, 15 dana u avgustu), svim državnim i verskim praznicima naizmenično, sve sa preuzimanjem i vraćanjem deteta od strane oca ispred stana u kome dete živi, na koji način se menja presuda Osnovnog suda u Nišu P2 1528/15 od 22.05.2017. godine kojom je prethodno bilo uređeno održavanje ličnih odnosa maloletnog sina sa ocem (stav treći izreke) i obavezana tužilja da naknadi tuženom troškove postupka u iznosu od 123.375,00 dinara (stav četvrti izreke).

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 434/2022 od 24.11.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredaba člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti revizija konkretno ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz stava 2. navedenog člana zbog kojih se ovaj vanredni pravni lek može izjaviti, u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. ZPP. Neosnovan je navod revizije da je u drugostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi s članom 8. ZPP, jer je drugostepeni sud imao u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja i činjenično stanje koje je utvrđeno u postupku pred prvostepenim sudom i za svoju odluku dao jasne, precizne i nedvosmislene razloge, pri tome ceneći sve žalbene navode stranaka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, brak parničnih stranaka razveden je presudom Osnovnog suda u Nišu P2 1528/15 od 22.05.2017. godine, a njihov maloletni sin VV (rođen 2014. godine) poveren tužilji radi samostalnog vršenja roditeljskog prava, dok je održavanje njegovih ličnih odnosa sa ocem (tuženim) uređeno na taj način što će sa ocem provoditi dva dana sa noćenjima u toku radne sedmice u danima po dogovoru roditelja, drugi dan svih verskih i državnih praznika, dan krsne slave oca, dan očevog rođenja, sedam dana u toku zimskog i petnaest dana u toku letnjeg raspusta, sa preuzimanjem i vraćanjem deteta ispred kuće u kojoj živi. Tužbom podnetom 17.10.2019. godine tužilja je najpre zahtevala izmenu pomenute sudske presude u delu kojim je uređeno održavanje ličnih odnosa deteta sa ocem, zahtevajući da se viđanje odvija u kontrolisanim uslovima u prostorijama organa starateljstva prema modelu koji je ona predložila, da bi naknadno tužbu preinačila zahtevajući da tuženi bude lišen roditeljskog prava jer je maloletni sin stranaka, nakon boravka sa tužiljom u Centru za zaštitu mentalnog zdravlja (u trajanju od 31 dana), otpušten 22.01.2021. godine sa konstatacijom da se radi o posttraumatskom stresu u vidu visoke anksioznosti, disocijativnih epizoda, potencijalno reaktivnih na suspektno seksualno i fizičko zlostavljanje u dužem vremenskom periodu i zbog konfliktnih porodičnih odnosa. Po njenoj krivičnoj prijavi protiv tuženog za krivično delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica, istraga protiv tuženog obustavljena je zbog nedostatka dokaza.

Organ starateljstva se u više navrata izjašnjavao u ovom postupku, pa je tako 26.10.2020. godine konstatovao da je rad sa porodicom započeo decembra 2015. godine kada je procenjeno da roditelji imaju visok stepen međusobne saradnje, da bi problemi u roditeljskoj komunikaciji bili prepoznati oktobra 2019. godine, kada je tužilja prijavila tuženog za nasilje u porodici. Uprkos tome, konstaovano je da maloletni sin stranaka ima razvijenu sigurnu privrženost sa ocem, jako izraženu potrebu da se identifikuje sa ocem i da ga često viđa i da je u odnosu na navode izveštaja lekara Klinike za zaštitu mentalnog zdravlja od decembra 2019. godine, kada je majka vodila dete zbog promene u ponašanju zbog „strahova od oca“, našao da nisu prepoznati indikatori koji ukazuju na moguće strahove, odnosno da nema pokazatelja zanemarivanja ili zlostavljanja od strane oca. Tokom februara 2021. godine organ starateljstva je organizovao dve konferencije radi zaštite prava i interesa maloletnog deteta stranaka, kojima su prisustvovali predstavnici policijske uprave, Centra za zaštitu mentalnog zdravlja, osnovnog tužilaštva, organa starateljstva (predstavnici osnovne škole koju pohađa dete nisu se odazvali pozivu), kojom prilikom je konstatovano da su kontakti deteta sa ocem prekinuti decembra 2020. godine, da otac pokazuje motivaciju za kontakte, ali da ni na koji način ne uznemirava niti pokušava protivzakonito da uspostavi kontakt sa detetom, procenjeno da nije prepoznat moguć rizik po bezbednost deteta i naglašeno da je za dete važno uspostavljanje kontakta sa ocem. Početkom marta 2021. godine dete je saslušano u organu starateljstva i tom prilikom je prepoznato da u odnosu na oca ono ne pokazuje strah, da negira da je otac prema njemu bio nasilan na bilo koji način i uočena je autentična potreba deteta da ostvari kontakt sa ocem i sestrom po ocu. Prema izveštaju organa starateljstva od 18.04.2022. godine, otac poseduje kapacitete odgovornog roditelja, ume da prepozna i zadovolji razvojne potrebe maloletnog sina, da pruži emocionalno tople odnose sigurne privrženosti sa detetom, nastoji da dete gradi i održava bliskost sa mlađom sestrom, a tokom perioda viđanja u kontrolisanim uslovima pokazao je visok stepen motivisanosti i nastojao da i u periodu od sat vremena postavlja jasne granice u vaspitanju koje nisu rigidne, te je procena stručnog tima da se nisu stekli uslovi za lišenje roditeljskog prava tuženog. Isti organ starateljstva je 09.08.2022. godine dostavio sudu dopunu izveštaja i inicirao izmenu privremene mere i načina viđanja oca i deteta, s obzirom da postupak predugo traje i da postoji potreba, pravo i želja deteta da se viđa sa ocem i srodnicima van prostorija organa starateljstva, kao i spremnost oca za to. Na saglasan predlog stranaka sud je izveo dokaz čitanjem nalaza i mišljenja komisije veštaka od 13.08.2021. godine, datog u predmetu Kt 418/21 i Kti 14/21, iz koga proizlazi da se u ponašanju i držanju dečaka javlja potpuna transformacija kada se povede razgovor na temu o ocu i sestri po ocu, u smislu da on postaje vedriji, opušteniji i nasmejan.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da se nisu stekli uslovi za lišenje roditeljskog prava oca nad maloletnim sinom parničnih stranaka, jer je za takvu odluku neophodno prisustvo ozbiljnih razloga koji dovode u sumnju podobnost roditelja za pravilno čuvanje, vaspitavanje i izdržavanje deteta. Lišenje roditeljskog prava ne može se izreći na osnovu sumnje na mogućnost da je nasilje izvršeno, već se takva činjenica mora utvrditi sa izvesnošću, uzimajući u obzir sve moguće indikatore koji bi ukazivali na izvršeno nasilje prema maloletnom detetu, koji ne postoje u konkretnom slučaju. Nižestepeni sudovi su imali u vidu ne samo izveštaj organa starateljstva od 18.04.2022. godine da nisu ispunjeni uslovi za lišenje roditeljskog prava tuženog, već i i to da je taj organ starateljstva upoznat sa prilikama i odnosima stranaka još od 2015. godine, kada je pokrenut njihov brakorazvodni postupak, kao i da su održane dve konferencije slučaja na kojima su stručnjaci različitih profila multisistemski, svako iz svog domena, sagledali porodičnu situaciju i preduzeli dalje korake, zaključivši da nije prepoznat mogući rizik po bezbednost deteta i da je za dete od najboljeg interesa reuspostavljanje kontakta sa ocem. Pritom, ni nakon saslušanja maloletnog sina stranaka koji je imao status posebno osetljivog svedoka i nakon razvojno- sintetizovanog prikupljanja podataka o njemu, nisu prepoznati mogući indikatori koji ukazuju na to da kod njega postoji strah od oca, u odnosu na koga je, osim toga, obustavljena istraga zbog nedostatka dokaza.

Drugostepeni sud je razmotrio žalbene navode tužilje, koje ona ponavlja i u reviziji, i pravilno zaključio da je nalaz i mišljenje organa starateljstva potpun i urađen u skladu sa pravilima struke i zakonom datih ovlašćenja, kako je procenilo i Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji, nadležno za nadzor nad radom organa starateljstva, postupajući upravo po pritužbi tužilje na rad Centra za socijalni rad „Sveti Sava“ Niš u predmetu organizovanja zaštite maloletnog sina stranaka.

Po oceni Vrhovnog suda, suprotno navodima tužiljine revizije, pravilan je zaključak drugostepenog suda o odsustvu razloga za lišenje roditeljskog prava tuženog. Suprotno tome, na osnovu celokupnog stanja u spisima, pravilno je zaključeno da je u najboljem interesu maloletnog sina parničnih stranaka, u smislu odredbe člana 6. i 266. Porodičnog zakona, da tuženi ne bude lišen roditeljskog prava i da se omogući detetu da sa njim održava lične kontakte.

Neosnovani su navodi tužilje da se veštačenje obavljeno u krivičnom postupku nije moglo koristiti u ovom postupku, s obzirom da je sud taj nalaz i mišljenje izveo na saglasan predlog stranaka sa ročišta od 05.10.2021. godine i da se on i inače uklapa u niz izvedenih dokaza i izveštaja organa starateljstva koji su, uprkos izveštaju lekara Centra za zaštitu mentalnog zdravlja iz otpusne liste od 22.01.2021. godine, pažljivim promatranjem i primenom odgovarajućih stručnih tehnika zaključili da dete ima razvijenu sigurnu privrženost sa ocem, jako izraženu potrebu da se identifikuje sa njim i da ga često viđa, da ne pokazuje strah niti znake da je otac prema njemu bio nasilan, da nije prepoznat moguć rizik po bezbednost deteta i da je u najboljem interesu deteta reuspostavljanje kontakta sa ocem, čime je sa pouzdanjem otklonjena sumnja na postojanje nasilja nad detetom.

Po oceni Vrhovnog suda, suprotno navodima revizije pravilno su utvrđena lična svojstva i kapaciteti stranaka, naročito tuženog kao oca, za brigu, staranje i vaspitanje u odnosu na maloletnog sina, koji su u svakom pogledu zadovoljavajući. Insistiranje tužilje na tome da tuženi bude lišen roditeljskog prava je suprotno najboljem interesu deteta, s obzirom da čitavo ponašanje tuženog koje je bilo godinama posmatrano od strane stručnjaka različitih specijalnosti, a na koje maloletni sin stranaka dosledno i autentično pozitivno reaguje, ukazuje na potrebu da dete razvija odnose ne samo sa roditeljem kome nije povereno radi vršenja roditeljskog prava, već i sa sestrom po tom roditelju, čime se zadovoljava potreba deteta za sigurnom i emotivno toplom širom porodičnom sredinom u kojoj će se osećati voljeno, razvijati osećaj pripadanja, slobodno i nesmetano sticati iskustvo u druženju, što će mu obezbeđivati sposobnost i spremnost za uspešnu integraciju u školsku i širu socijalnu sredinu.

S obzirom da je pri rešavanju i ostalih pitanja pravilno primenjeno materijalno pravo, odlučeno je kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić