U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljubinka Antić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz sela ..., čiji je punomoćnik Marjan Božilović, advokat iz ..., radi izdržavanja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 255/2019 od 10.09.2019. godine, na sednici održanoj 22.01.2020. godine, doneo je

P R E S UD U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 255/2019 od 10.09.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P2 142/18 od 01.03.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime zakonskog izdržavanja plaća mesečno iznos u visini od 15% od penzije koju ostvaruje kod Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u ..., do 5. u mesecu za prethodni mesec, počev od dana 01.03.2019. godine kao dana presuđenja pa dok za to postoje zakonski razlozi, uplatom kod pošte na ime AA iz ..., dok je odbijen tužbeni zahtev tužioca za veći procenat na ime izdržavanja od dosuđenog pa do zatraženog od 40% od penzije koju ostvaruje tužena, počev od 26.06.2015. godine kao dana podnošenja tužbe pa do 28.02.2019. godine, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 255/2019 od 10.09.2019. godine, ukinuta je prvostepena presuda i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže da mu na ime zakonskog izdržavanja plaća mesečno iznos u visini od 40% od penzije koju ostvaruje kod Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u ..., do 5. u mesecu za prethodni mesec, počev od 26.06.2015. godine, kao dana podnošenja tužbe pa dok za to postoje zakonski razlozi i to uplatom tužiocu preko Pošte. Obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 198.084,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tužilac zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do nepravilne primene nekih od odredaba ovog zakona, zbog čega nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se revizijom ukazuje. Neosnovani su navodi revizije da je u drugostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. Zakona o parničnom postupku, jer je drugostepeni sud imao u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja i činjenično stanje koje je utvrđeno u postupku pred prvostepenim sudom.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, parnične stranke su bile u braku počev od 19.12.1974. godine do 08.09.2017. godine kada je brak razveden pravnosnažnom presudom. Iz braka imaju dvojicu punoletnih sinova koji imaju svoje porodice. Faktička zajednica života prestala je 2014. godine, kada je tužilac otišao iz porodične kuće u selu ... i nastavio da živi u ..., u stanu koji su stranke stekle otkupom za vreme trajanja bračne zajednice, dok je tužena ostala u porodičnoj kući u selu. Tužilac ima ... godina, završio je osnovnu školu, lice je bez zanimanja i vodio se u Nacionalnoj službi kao nezaposleno lice do navršenih 65 godina života kada je brisan iz evidencije. Iz rešenja Nacionalne službe za zapošljavanje u ... od 13.04.2017. godine proizilazi da tužilac ima status osobe sa invaliditetom koje se zapošljava pod opštim uslovima. Prema proceni nadležne komisije sposoban je za lakše fizičke poslove. Tužilac je pre zaključenja braka s tuženom radio u građevinskoj firmi u ... kao građevinski radnik i ima osam godina radnog staža. Nakon prestanka zajednice života sa tuženom, tužilac se izdržava od pomoći prijatelja koji mu donose hranu i daju novac jer nije sposoban za rad budući da se brzo zamara i da je pretrpeo nervni slom zbog čega prima terapiju, povremeno obavlja lakše poslove za dnevnicu od 500,00 do 600,00 dinara dva puta nedeljno. Pravo na starosnu penziju nije uspeo da ostvari jer nema dovoljno radnog staža, a socijalnu pomoć nije mogao da dobije jer poseduje imovinu. Tužena je starosti ... godina, penzioner je od 1993. godine sa mesečnom penzijom od oko 29.000,00 dinara, živi u kući u selu ... koja je sagrađena u toku braka, a stan u ... od 53 m2 otkupljen je u braku. U vezi imovine, stranke vode sporove pred sudom. Tužena je u poznim godinama, ima zdravstvene probleme sa cirkulacijom u nogama, povišenim krvnim pritiskom i za lekove izdvaja oko 8.000,00 dinara. Stariji sin joj pomaže novčano i u radu. Tokom bračne zajednice sama je podizala decu od svoje plate i održavala domaćinstvo, bez učešća i pomoći tužioca, koji je stalno bio u alkoholisanom stanju i koji je prema svim članovima porodice vršio psihičko nasilje, a prema njoj i fizičko. Te navode potvrdio je i sin stranaka VV. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Vranju tužilac je osuđen na uslovnu osudu jer je izvršio krivično delo nasilje u porodici. Tužilac je svojevoljno napuštanjem stalnog radnog odnosa iako nije bio radno nesposoban i svojim pasivnim odnosom prema traženju stalnog zaposlenja, tokom višedecenijskog trajanja bračne zajednice, trošeći novac zarađen od povremenih poslova samo za sopstvene potrebe, bez aktivnog učešća u podmirenju troškova izdržavanja porodice, doveo sebe u situaciju da u godinama kada je mogao da ostvari penziju i obezbedi sopstvena novčana sredstva za izdržavanje, bude upućen da traži izdržavanje od tužene koju je sve vreme tokom braka zanemirivao, omalovažavao i maltretirao.

Imajući u vidu utvrđeno činjeničo stanje, drugostepeni sud je nakon ukidanja prvostepene presude odbio tužbeni zahtev. Zaključio je da je tužbeni zahtev za izdržavanje neosnovan jer tužilac nije nesposoban za rad, a u svakom slučaju obavezivanje tužene na plaćanje izdržavanja bi za nju predstavljalo očiglednu nepravdu, što isključuje tužiočevo pravo na izdržavanje shodno članu 151. Porodičnog zakona.

Odredbom člana 151. stav 1. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, broj 18/05), propisano je da supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog supružnika srazmerno njegovim mogućnostima. Stavom 3. tog člana propisano je da nema pravo na izdržavanje supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je drugostepeni sud zaključio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni kumulativno postavljeni uslovi iz člana 151. stav 1. Porodičnog zakona za utvrđivanje obaveze tužene da doprinosi izdržavanju tužioca. Za svoju odluku je, suprotno revizijskim navodima, dao dovoljne i jasne razloge koje ovaj sud prihvata kao pravilne.

U pogledu navoda o ispunjenosti uslova predviđenih u članu 151. Porodičnog zakona revizija nije osnovana. Pored uslova nedovoljnosti sredstava za izdržavnje, zahteva se da je supružnik nesposoban za rad ili da je nezaposlen. Tužilac tokom postupka nije dokazao da je usled bolesti, invalidnosti ili starosti nesposoban da svojim radom ostvari sredstva za izdržavanje i da je kao radno sposobna osoba u mogućnosti da obavlja privremene i povremene lakše poslove, radi sticanja sredstava za zadovoljenje sopstvenih životnih potreba, te u konkretnom slučaju nisu ispunjeni kumulativno postavljeni uslovi iz člana 151. stav 1. Porodičnog zakona za utvrđenje obaveze tužene da doprinosi izdržavanju tužioca. Takođe, obavezivanje tužene da doprinosi izdržavanju tužioca bi predstavljalo nepravdu za tuženu koju je tužilac sve vreme tokom trajanja braka omalovažavao, maltretirao i zanemarivao, posebno s obzirom na godine u kojima se ona nalazi, zdravstvene probleme i niska primanja od kojih namiruje sve svoje životne potrebe, što isključuje pravo na izdržavanje tužioca, shodno članu 151. stav 3. Porodičnog zakona. Pri tome, pasivan odnos tužioca u pogledu sticanja sredstava za sopstveno izdržavanje, radnim neangažovanjem, isključuje njegovo pravo na izdržavanje od strane tužene koja od trenutnih primanja zadovoljava svoje potrebe i namiruje troškove održavanja domaćinstva i poljoprivredne mehanizacije (uključujući komunalne usluge i poreze na sve nepokretnosti), iz kojih razloga bi i po mišljenju ovog suda obavezivanje tužene da izdržava tužioca predstavljalo za nju očiglednu nepravdu.

Kako se navodima revizije tužioca ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke, to je Vrhovni kasacioni sud primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić