.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5453/2023
08.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Vesne Subić i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Filip Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Radomir Petrović, advokat iz ... i GG iz ..., čiji je punomoćnik Ivica Knežević, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene VV izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2885/22 od 24.11.2022. godine, u sednici održanoj 08.03.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene VV iz ... izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2885/22 od 24.11.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene VV iz ... izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2885/22 od 24.11.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 6004/20 od 05.05.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa su tuženi obavezani da joj solidarno isplate iznos od 1.107.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06.09.2004. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 170.926,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do isplate.
Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž 2885/22 od 24.11.2022. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužene VV i potvrdio presudu Osnovnog suda u Nišu P 6004/20 od 05.05.2022. godine u odnosu na tu tuženu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena VV je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 401. stav 1. Zakona o parničnom postupku za odlučivanje o posebnoj reviziji revidenta. Predmet tražene pravne zaštite je naknada materijalne štete koju su tuženi tužilji pričinili izvršenjem krivičnog dela. Odluka nižestepenih sudova zasnovana je na primeni relevantnih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje u pogledu prekida toka roka zastarelosti tužiljinog potraživanja, a ukazivanje revidenta na pogrešnu primenu materijalnog prava nije od uticaja, jer za primenu instituta posebne revizije nije od značaja svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj.
Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije revidenta na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade štete tužilja je podnela 25.09.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 1.107.600,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinsko-pravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija revidenta nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
