Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Ignjatović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Privredni sud u Nišu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gžrr 478/2020 od 04.11.2020. godine, u sednici održanoj 24.02.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gžrr 478/2020 od 04.11.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gžrr 478/2020 od 04.11.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pirotu Prr 210/19 od 26.08.2020. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da tužilji na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Nišu St 47/10 isplati 500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa kamatom u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke, uvećanom za 8 procentnih poena, počev od 26.08.2020. godine kao dana donošenja odluke pa do isplate, a na ime naknade materijalne štete isplati 437.467,34 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na 252.057,24 dinara počev od 26.08.2020. godine kao dana presuđenja, pa do isplate, kao i da tužilji naknadi troškove postupka od 45.000,00 dinara. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila kamatu na dosuđeni iznos materijalne štete od 240.985,24 dinara za period od 04.11.2009. godine do 26.08.2020. godine i na 11.072,00 dinara za period od 08.07.2019. godine do 26.08.2020. godine.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gžrr 478/2020 od 04.11.2020. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke u delu odluke o naknadi nematerijalne i materijalne štete. Stavom drugim izreke prvostepena presuda je preinačena u preostalom delu stava prvog kojim je odlučeno o troškovima postupka i u stavu drugom izreke tako što je obavezana tužena da tužilji na dosuđenu naknadu materijalne štete od 240.985,24 dinara plati zakonsku zateznu kamatu počev od 08.07.2019. godine kao dana utuženja pa do prvostepenom presudom dosuđene kamate od 26.08.2020. godine, dok je odbijen deo tužbenog zahteva tužilje za traženu zakonsku zateznu kamatu počev od 04.11.2009. godine do ovom presudom dosuđene zakonske zatezne kamate počev od 08.07.2019. godine, kao i da na dosuđenu naknadu materijalne štete od 11.072,00 dinara plati zakonsku zateznu kamatu počev od 08.07.2019. godine, kao dana utuženja pa do prvostepenom presudom dosuđene kamate od 26.08.2020. godine. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 48.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je u stavu drugom izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev tužilje u delu odluke o kamati, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi nematerijalne i materijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev delimično osnovan, a tužena obavezana da navedenu naknadu plati tužilji sa pripadajućom kamatom, pa Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj. Naime, Vrhovni kasacioni sud je na sednici Građanskog odeljenja od 27.09.2019. godine, doneo pravni zaključak po kome: „U predmetima u kojima se vodi stečajni postupak, zakonska zatezna kamata na potraživanja utvrđena pravnosnažnim presudama protiv dužnika-društvenih preduzeća obračunava se do dana otvaranja stečajnog postupka, u skladu sa zakonskim rešenjem iz Zakona o stečaju iz 2009. godine”. Kako je drugostepeni sud, prema činjenicama utvrđenim u konkretnom slučaju, doneo odluku u skladu sa navedenim pravnim zaključkom, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje, kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), jer iz napred iznetog proizlazi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, pa je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 08.07.2019. godine, radi isplate novčanog obeštećenja za nematerijalnu i materijalnu štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku.

Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, to se na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema stavu 2. istog člana Zakona, ne uzimaju u obzir kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ako ne čine glavni zahtev.

U konkretnom slučaju revizija je izjavljena protiv drugostepene odluke u preinačujućem delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužilje u delu odluke o kamati, dakle kojom je odlučeno o sporednom traženju tužilje koje ne čini njeno glavno potraživanje, pa je stoga revizija nedozvoljena. Naime, bez obzira što je odluka preinačena, u kom slučaju bi po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena, s obzirom da je izjavljena protiv odluke o kamati kada revizija nije dozvoljena prema vrsti odluke koja se njom pobija, shodno članu 403. ZPP u vezi sa članom 28. stav 1. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić