.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5479/2021
10.03.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Milić, advokat u ..., protiv tuženih Opštine Čukarica, koju zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Beograda, i Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5186/20 od 16.04.2021. godine, u sednici veća od 10.03.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5186/20 od 16.04.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 4157/19 od 20.01.2020. godine odbijen je tužbeni zahtev da se obavežu tuženi da tužilji solidarno isplate na ime naknade materijalne štete u visini vrednosti stana iznos od 1.500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 24.10.2002. godine i na ime naknade materijalne štete zbog nekorišćenja stana u periodu od 01.11.2002. godine do 30.06.2015. godine iznos od 2.280.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.07.2015. godine, nije dozvoljeno preinačenje tužbe iz podneska od 23.07.2018. godine i obavezana je tužilja da na ime naknade troškova postupka isplati tuženoj Opštini Čukarica iznos od 145.500,00 dinara i tuženoj Republici Srbiji iznos od 126.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5186/20 od 16.04.2021. godine odbijena je žalba tužilje, potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, s pozivom na odredbe člana 404. ZPP.
Članom 404. stavom 1. ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11...18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužbeni zahtev nije osnovan jer su pravni prethodnici tužilje dobili novčanu naknadu za eksproprisanu nepokretnost koju su mogli naplatiti prinudnim putem, zbog čega tužilja nije pretrpela štetu. Pokojna majka tužilje nije imala zaključen ugovor o otkupu spornog stana po osnovu koga bi postala vlasnik, niti je podnela zahtev za otkup, već je stan koristila po osnovu ugovora o zakupu. Pravo na otkup stana je lično pravo koje se ne može nasleđivati jer je neprenosivo i gasi se smrću titulara, a tužilja ne spada u krug lica koja kao članovi porodičnog domaćinstva nosioca stanarskog prava mogu to pravo steći. Stoga tužilja nema pravo na naknadu štete u visini tržišne vrednosti spornog stana i izgubljene zakupnine. O zahtevu tužilje sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa, ni u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stava 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba za naknadu štete podneta je 20.10.2002. godine, a preinačena 06.07.2015. godine. Pobijana drugostepena presuda doneta je 16.04.2021. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 3.780.000,00 dinara što je po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe protivvrednost iznosa od 31.473 evra.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stava 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
