.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5480/2020
25.11.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Zlata Ćirić Beljan i Aleksandar Beljan, advokati iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3988/20 od 09.07.2020. godine, u sednici od 25.11.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3988/20 od 09.07.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P 6975/19 od 06.01.2020. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se tužena obaveže da mu naknadi nematerijalnu štetu u iznosu od 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke tužilac je obavezan da tuženoj naknadi parnične troškove u iznosu od 6.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3988/20 od 09.07.2020. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11 .... 87/18) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kao vojni rezervista učestvovao u odbrani zemlje tokom NATO agresije, a ranijom pravnosnažnom presudom utvrđeno je da su Zaključkom Vlade RS od 17.01.2008. godine povređena načela jednakih prava i obaveza čime je izvršena diskriminacija tužioca kao učesnika rata na osnovu mesta prebivališta. U ovoj parnici, tužba za naknadu nematerijalne štete po osnovu diskriminacije koja je prethodno utvrđena u posebnom postupku, podneta je 04.11.2019. godine.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete po osnovu diskriminacije odbijen kao neosnovan usled zastarelosti potraživanja.
Prema Zaključcima usvojenim na sednici građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 14.11.2017. godine, potraživanje radi naknade materijalne i nematerijalne štete po osnovu diskriminacije zastareva u rokovima iz člana 376. Zakona o obligacionim odnosima. Rok zastarelosti zahteva za naknadu štete po osnovu diskriminacije koja je prethodno utvrđena u posebnom postupku, počinje da teče od momenta donošenja Zaključka Vlade Republike Srbije od 17.01.2008. godine.
Iz navedenog proizilazi da je prvilan zaključak nižestepenih sudova da je istekao rok zastarelosti zahteva za naknadu nematerijalne štete iz člana 376. Zakona o obligacionim odnosima, računajući od 17.01.2008. godine kao dana donošenja Zaključka Vlade Republike Srbije. Zato je tužbeni zahtev tužioca pravilno odbijen kao neosnovan.
Suprotno revizijskim navodima, rok za naknadu nematerijalne štete ne počinje da teče od pravnosnažnosti presude kojom je utvrđena diskriminacija tužioca, već od dana donošenja Zaključka Vlade Republike Srbije. Prema navedenim zaključcima Vrhovnog kasacionog suda, ovaj rok zastarelosti odnosi se kako na materijalnu tako i na nematerijalnu štetu po osnovu diskriminacije.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
