U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Gordane Komnenić, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Bosica Živković, advokat iz ..., protiv tužene „UniCredit Bank Srbija“ AD iz Beograda, čiji je punomoćnik Mladen Avramović, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 10497/19 od 03.09.2020. godine, u sednici održanoj dana 20.10.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 10497/19 od 03.09.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

PREINAČUJU SE presuda Višeg suda u Beogradu Gž 10497/19 od 03.09.2020. godine i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 18668/18 od 07.05.2019. godine, tako što se ODBIJA kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je ništava odredba člana 9. stav 1. tačka 1. ugovora o gotovinskom kreditu br. ... od ...2017. godine, zaključenog između tužilje i tužene, kojim je predviđeno da se korisnik kredita obavezuje da plati banci fiksnu jednokratnu naknadu za obradu kreditnog zahteva od 2% od iznosa odobrenog kredita, odnosno minimum 1.600,00 dinara i da se tužena obaveže da tužilji na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 1.600,00 dinara sa zakonskom zateznoma kamatom od 21.12.2017. godine do isplate.

OBAVEZUJE SE tužilja da tuženoj na ime naknade troškova celog postupka isplati iznos od 56.700,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema otpravka ove presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 18668/18 od 07.05.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da je odredba člana 9. stav 1. tačka 1. ugovora o gotovinskom kreditu broj ... od ...2017. godine, zaključenog između ovde tužene i tužilje, kojom je predviđeno da se korisnik kredita obaveže da plati banci fiksnu jednokratnu naknadu za obradu kreditnog zahteva od 2% od iznosa odobrenog kredita odnosno minimum 1.600,00 dinara ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo, što je tužena dužna priznati i trpeti. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužilji po osnovu sticanja bez osnova isplati iznos od 1.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od ...2017. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke, tužena je obavezana da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 27.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 10497/19 od 03.09.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena je prvostepena presuda, a odbijen zahtev parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, u smislu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20) Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, radi ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužene osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA kao korisnik kredita, zaključila je sa tuženom bankom ...2017. godine ugovor o gotovinskom kreditu broj ... sa rokom otplate od 12 meseci. Odredbom člana 2. ovog ugovora, banka je odobrila korisniku gotovinski kredit u iznosu od 70.000,00 dinara. Pobijanom odredbom člana 9. stav 1. tačka 1. istog ugovora, predviđeno je da se korisnik kredita obavezuje da plati banci po osnovu troškova za obradu kreditnog zahteva, jednokratnu fiksnu naknadu od 2% od iznosa odobrenog kredita, odnosno minimum 1.600,00 dinara. Po osnovu navedene ugovorne odredbe tužena je od tužilje naplatila taj iznos novčane naknade. Banka je obrascem ponude od ...2017. godine u članu 3. tačka 3. iste, navela vrstu i visinu svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika kredita, pa između ostalog i da je jednokratna naknada za obradu kreditnog zahteva fiksna 2% od iznosa odobrenog kredita, odnosno minimum 1.600,00 dinara, a što je sve navedeno i u obaveznim elementima ugovora (u članu 3. tačka 5).

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev zaključujući da je predmetna odredba ugovora o kreditu ništava, na osnovu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), budući da tužena banka tužilji kao korisniku kredita, nije obrazložila iz čega se tačno sastoji trošak obrade kreditnog zahteva, odnosno mehanizam obračuna ovih troškova i kako je došla do tog novčanog iznosa, a kako bi se utvrdilo da li su oni stvarno nastali. S obzirom na to, zauzeli su stanovište da tužilja ima pravo na vraćanje novčanog iznosa naplaćenog po ništavoj odredbi na osnovu članova 104. i 214. ZOO, sa zakonskom zateznom kamatom od dana sticanja jer je tužena banka nesavestan sticalac.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda stanovište nižestepenih sudova je zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema članu 103. stav 1. ZOO, ugovor je ništav ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, a na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti na osnovu člana 109. istog zakona.

Prema odredbi člana 1065. ZOO, ugovorom o kreditu banka se obavezuje da obvezniku kredita stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava na određeno ili neodređeno vreme za neku namenu ili bez utvrđene namene, a korisnik se obavezuje da banci plati ugovorenu kamatu i dobijeni iznos novca vrati u vreme i na način kako je to utvrđeno ugovorom. Ugovor o kreditu se zaključuje u pismenoj formi, što znači da se u pisanom tekstu ugovora mora utvrditi iznos kreditnih sredstava, kao i uslovi davanja, korišćenja i vraćanja kredita (član 1066).

Pravo banke da obračunava troškove i naknade bankarskih usluga zaključenog Ugovora o kreditu proizlazi iz člana 43. Zakona o bankama, kojim je predviđena mogućnost jedinstvenog načina obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih usluga i to naročito po osnovu depozitnih i kreditnih poslova. Ovo pravo banke je regulisano i podzakonskim aktima i to Odlukom o uslovima i načinu obračuna efektivne kamatne stope i izgledu i sadržini obrasca koji se uručuju korisniku („Sl. glasnik RS“ broj 65/11), koja je doneta na osnovu odredaba Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga („Sl. glasnik RS“, br.36/11 i 39/14), koji se primenjuje od 05.12.2011. godine, pa tako i u konkretnom slučaju jer je predmetni ugovor o kreditu zaključen ...2017. godine.

Prema tome, banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga nastalih u vezi sa realizacijom kredita, ali je takva odredba ugovora pravno valjana pod uslovom da je banka u predugovornoj fazi informisala korisnika kredita o vrsti i visini svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika kredita, ponudom koja je to sadržala, uz određenje da li su fiksni ili promenljivi, a ako su promenljivi, periode u kojima će se menjati i način izmene, što je propisano u članu 17. stav 4. tačka 10. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Obaveštavanje korisnika u predugovornoj fazi zasnovano je na jednom od osnovnih načela zaštite korisnika (pravo korisnika na informisanje), i obuhvata dužnost banke da korisniku pruži informacije i odgovorajuća obaveštenja o uslovima koji se odnose na ugovor o kreditu za koji je pokazao interesovanje (u daljem tekstu ponudu), na način koji će korisniku omogućiti da uporedi ponude različitih davalaca istih usluga i proceni da li ovi uslovi odgovaraju njegovim potrebama i finansijskoj situaciji, ali koji korisnika nijednog trenutka neće dovesti u zabludu (članovi 5. tačka 3. i 17. stav 1. navedenog zakona).

Saglasno ovim zakonskim odredbama u navedenoj Odluci Narodne banke Srbije („Sl. glasnik RS“, br.45/11), bliže su utvrđeni izgled i sadržina obrasca na kojima se ponuda uručuje korisniku, pa je banka dužna da korisniku kredita pre zaključenja ugovora uruči ponudu sačinjenu na odgovarajućem obrascu (obrazac 1B-osnovni podaci o kreditu) koji u tački 3. obuhvata troškove kredita, a u tački 3.3 visinu i vrstu svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika kredita (očekivani troškovi u dinarima iskazuju se u apsolutnom iznosu).

Prema utvrđenom činjeničnom stanju u ponudi povodom zaključenja predmetnog ugovora o kreditu (obrazac 1B – osnovni podaci o kreditu) u članu 3.3 utvrđena je visina i vrsta svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika kredita, pa između ostalog i jednokratna naknada za obradu zahteva – fiksna 2% od iznosa kredita, odnosno minimum 1.600,00 dinara, što odgovara sadržini sporne ugovorne odredbe člana 9. stav 1. tačka 1. kojom se tužilac obavezuje da po osnovu troškova obrade kreditnog zahteva, plati banci jednokratnu naknadu u visini od 2% tog iznosa realizovanog kredita. Kako je tužilja u predugovornoj fazi navedenom ponudom bila obaveštena o vrsti i visini naknade koja pada na njen teret, to banka nije bila u obavezi da dokazuje strukturu, niti stvarne troškove ove naknade, niti je takva ugovorna odredba neodređena u smislu članova 8. i 19. stav 1. tačka 12. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Iskazivanje ove naknade za bankarsku uslugu (obrada kreditnog zahteva i puštanje kredita u korišćenje) zadovoljava uslov određenosti ugovorne obaveze i u smislu člana 50. ZOO (vrsta i visina/fiksna ili promenljiva). Sledom izloženog, pobijana ugovorna odredba kojom se korisnik kredita obavezuje da po osnovu troškova obrade kreditnog zahteva banci plati jednokratnu naknadu u visini od 2% od iznosa realizovanog kredita, odnosno minimum 1.600,00 dinara, nije protivna osnovnim načelima obligacionog prava, niti osnovnim načelima zaštite korisnika finansijskih usluga. S obzirom da pobijana ugovorna odredba nije ništava, to tužilja neosnovano potražuje naplaćeni novčani iznos sa zateznom zakonskom kamatom na osnovu članova 104. i 214. ZOO.

Kako je tužena uspela u postupku po reviziji, to joj na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 163. stav 2, 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP, pripadaju troškovi celog postupka prema ostvarenom uspehu u sporu. Visina naknade ovih troškova odmerena je prema opredeljenom zahtevu i to na ime: sastava odgovora na tužbu u iznosu od 6.000,00 dinara, zastupanja na jednom održanom i jednom neodržanom ročištu od ukupno 12.000,00 dinara, sastava žalbe i sastava revizije po 12.000,00 dinara, sve prema AT važećoj u vreme preduzimanja ovih parničnih radnji. Tuženoj je priznat i trošak na ime sudske takse za: žalbu i drugostepenu odluku u iznosu od po 2.100,00 dinara, za reviziju od 4.200,00 dinara i revizijsku odluku od 6.300,00 dinara, sve prema TT.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić