U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Šime Sekulić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva pravde, koju zastupa Državni pravobranilac, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1849/17 od 23.08.2018. godine, na sednici održanoj 02.07.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 1849/17 od 23.08.2018. godine, tako što SE ODBIJA žalba tužene i POTVRĐUJE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 3250/16 od 27.10.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 3250/16 od 27.10.2016. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog dužeg boravka u zatvoru plati iznos od 518.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 27.10.2016. godine kao dana presuđenja pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da mu tužena plati zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos od 518.000,00 dinara za period od 08.11.2012. godine do 27.10.2016. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu plati troškove postupka u iznosu od 144.040,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1849/17 od 23.08.2018. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud obaveže tuženu da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode plati iznos od 518.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.10.2016. godine do isplate. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude pa je obavezan tužilac da tuženoj plati troškove postupka u iznosu od 51.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene bitne povrede odredaba postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, na koje se neosnovano revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je pravnosnažnom presudom Okružnog suda u Beogradu K 106/02 oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teški slučajevi razbojništva sa smrtnim ishodom i teški slučajevi razbojništva sa teškim telesnim povredama i osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 13 godina u koju je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 09.08.2001. godine do 07.08.2002. godine. Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu od 10.12.2002. godine, tužilac je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanju javnog reda i mira, te je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci odnosno na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 13 godina i pet meseci. Tužilac je bio na izdržavanju kazne zatvora u Kazneno-popravnom zavodu Sremska Mitrovica. Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, Kazneno-popravni zavod „Sremska Mitrovica“ je 19.11.2012. godine dostavila Višem sudu u Beogradu obaveštenje da se u toj ustanovi nalazi tužilac koji je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 13 godina i 5 meseci sa početkom izdržavanja kazne 09.08.2001. godine i istekom 09.01.2015. godine, kako bi prema tužiocu bio primenjen Zakon o amnestiji. Rešenjem Višeg suda u Beogradu K 16249/10 od 22.11.2012. godine, tužilac je oslobođen od izvršenja 10% kazne zatvora u trajanju od 1 godine, 4 meseca i 3 dana, određeno je da se izvrši ostatak kazne u trajanju od 12 godina i 27 dana. Ovo rešenje je po žalbi tužioca ukinuto rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2 4679/12 od 14.12.2012. godine i predmet vraćen na ponovno odlučivanje. Rešenjem Višeg suda u Beogradu K 16249/10 od 18.02.2013. godine koje je postalo pravnosnažno 26.03.2013. godine, tužilac je oslobođen od izvršenja 10% kazne zatvora za krivično delo teški slučajevi razbojništva iz člana 169. stav 2. u vezi člana 168. stav 1. KZ RS i oslobođen od izvršenja 25% kazne zatvora za krivično delo teški slučajevi razbojništva iz člana 169. stav 1. u vezi člana 168. stav 1. KZ RS i za krivično delo ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira, pa je tužilac na taj način oslobođen izvršenja jedinstvene kazne zatvora u trajanju od ukupno 2 godine, 4 meseca i 15 dana i određeno je da se ostatak kazne u trajanju od 11 godina i 15 dana izvrši. Tužilac je pušten na slobodu 04.04.2013. godine.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je obavezao tuženu da tužiocu naknadi štetu zbog neosnovanog lišenja slobode u iznosu od 518.000,00 dinara sa kamatom od dana presuđenja, pozivajući se na odredbu člana 584. stav 1. tačka 4. Zakonika o krivičnom postupku u vezi sa odredbom člana 200. i 277. ZOO, jer je našao da je tužilac shodno Zakonu o amnestiji („Sl. glasnik RS“, br.107/12) trebalo da bude pušten na slobodu pre 04.04.2013. godine, a da to nije učinjeno usled nepravilnog postupanja organa tužene koje se ogledalo u propuštanju zakonom propisanih rokova o obaveštavanju prvostepenog suda da tužilac podleže amnestiji i propuštanju zakonskog roka za donošenje rešenja o primeni amnestije. Drugostepeni sud je našao da je na pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenjeno materijalno pravo od strane prvostepenog suda, zbog čega tužilac nije neosnovano lišen slobode u smislu citirane odredbe Zakonika o krivičnom postupku, jer je na izdržavanje kazne zatvora upućen na osnovu pravnosnažne sudske presude, a da pomenuta odredba propisuje da se neosnovano lišenim slobode smatra lice koje je usled greške ili nezakonitog rada organa postupka lišeno slobode ili je lišenje slobode trajalo duže jer je duže zadržan u zavodu radi izvršenja krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, te u slučaju amnestije tužilac nije lice neosnovano lišeno slobode, niti je neosnovano osuđeno lice, pa nema osnova za odgovornost tužene za naknadu štete, jer su navedenom odredbom taksativno nabrojani slučajevi kada se smatra da je neko lice neosnovano lišeno slobode, a među njima nije amnestija. Zaključio je da je stupanjem na snagu Zakona o amnestiji 17.11.2012. godine tužilac samo stekao mogućnost da bude amnestiran, pod uslovima koji se utvrđuju u posebnom postupku, da je Uprava za izvršenje krivičnih sankcija obavestila Viši sud u Beogradu o tužiocu 19.11.2012. godine koji je doneo prvostepenu odluku već 22.11.2012. godine, a da okolnost što je nakon toga postupak trajao jer je rešenje po žalbi tužioca ukinuto ne znači da postoji propust u radu nadležnih državnih organa ili nepravilan rad državnih organa, jer u postupanju sudova po pravnim lekovima nema protivpravnosti, pa te radnje nisu osnov za naknadu štete u smislu odredbe člana 584. stav 1. tačka 4. ZKP.

Osnovano u reviziji tužilac ističe da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.

Zakonom o amnestiji („Sl. glasnik RS“, br.107 od 09. novembra 2012. godine, koji je stupio na snagu 17. novembra 2012. godine), propisano je za koji procenat i za koja krivična dela se oslobađaju od izvršenja pravnosnažno osuđena lica, a odredbom člana 7. navedenog zakona propisano je da ako osuđeni izdržava kaznu zatvora, upravnik zavoda za izvršenje krivičnih sankcija, odnosno rukovodilac OJ Uprave za izvršenje krivičnih sankcija nadležan za tretman i alternativne sankcije dužan je da u roku od 24 časa od dana stupanja na snagu ovog zakona u pisanoj formi obavesti sud koji je sudio u prvom stepenu da osuđeni podleže amnestiji, kao i o datumima početka izvršenja i isteka kazne. Ako osuđeni izdržava kaznu u inostranstvu obaveštenje sudu dostavlja Ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa (stav 1). Sud će po službenoj dužnosti u roku od tri dana od dana prijema obaveštenja iz stava 1. ovog člana doneti rešenje o primeni amnestije (stav 2). Članom 8. istog zakona, propisano je da protiv rešenja o primeni amnestije, javni tužilac, osuđeni i lice koje u korist optuženog može izjaviti žalbu protiv presude, mogu izjaviti žalbu Apelacionom sudu u roku od tri dana od dana prijema rešenja (stav 1). Apelacioni sud donosi odluku po žalbi u roku od tri dana od dana prijema spisa (stav 2.), a žalba zadržava izvršenje rešenja (stav 3). Odredbom člana 9. propisano je da se na postupak primene amnestije shodno primenjuju odredbe Zakona kojim se uređuje krivični postupak, ako tim zakonom nije drugačije određeno. Odredbom člana 584. stav 1. tačka 4. ZKP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...35/19), propisano je da se neosnovano lišenim slobode smatra lice koje je usled greške ili nezakonitog rada organa postupka lišeno slobode ili je lišenje slobode trajalo duže ili je duže zadržan u Zavodu radi izvršenja krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode.

Iz navedenog proizlazi da je postupak sprovođenja amnestije hitan postupak kojim su propisani kratki rokovi odlučivanja i sprovođenja postupka. U postupku primene odredaba navedenog zakona došlo je do propusta u postupanju nadležnih organa pre svega u propuštanju zakonom propisanog roka za obaveštenje suda koji je sudio u prvom stepenu da osuđeni podleže amnestiji koje nije bilo u roku od 24 časa od stupanja na snagu Zakona, kako je propisano zakonom, već nakon dva dana, a žalbeni postupak, koji takođe podrazumeva hitnost u postupanju, je prolongiran mimo svih propisanih rokova, što takođe predstavlja propust u postupanju nadležnih organa tužene u sprovođenju postupka amnestije i puštanja tužioca na slobodu. S obzirom na izneto, tužilac je neosnovano duže boravio u zatvoru i bio lišen slobode, odnosno duže je zadržan u Zavodu radi izvršenja krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, nego što je to trebalo, te su ispunjeni uslovi iz odredbe člana 584. stav 1. tačka 4. u vezi člana 589. ZKP, zbog čega je pravilno prvostepeni sud našao da je tužena u obavezi da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu u visini utuženog iznosa od 518.000,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate u skladu sa odredbama člana 200. i 277. ZOO, jer se i po oceni Vrhovnog kasacionog suda dosuđenim iznosom tužiocu pruža odgovarajuća satisfakcija za štetu koju je pretrpeo.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Biserka Živanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić