Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Na osnovu ovlašćenja iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je našao da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i za ujednačavanje sudske prakse, kao ni za novo tumačenje prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke. Tužilac uz reviziju nije priložio dokaze o postojanju različitih sudskih odluka o istoj činjeničnoj ili pravnoj situciji kao u konkretnom slučaju, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu ujednačavanja sudske prakse, jer u pogledu primene odredbi Zakona o izvršnjeu i obezbeđenju i Zakona o hipoteci, u vezi sa prinudnom naplatom dospelog duga po ugovoru o kreditu prodajom založene nepokretnosti postoje ujednačena sudska praksa. Obrazloženje pobijanih odluka u pogledu razloga zbog kojih je tužbeni zahtev odbijen u skladu je sa sada potojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava. Razlozi kojima su kao neosnovani ocenjeni žalbeni navodi tužioca odgovaraju i usklađeni su sa vladajućim pravnim shvatanjem, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava.

U ovoj parnici, shodno članu 191. ZPP pokrenutoj tužbom podnetom dana 20.10.2022. godine, pravilno je cenjen prigovor zastarelosti imajući u vidu pravnu prirodu kamate kao potraživanja koje shodno članu 372. ZOO zastareva u roku od tri godine od dospelosti svakog pojedinačnog davanja, u konkretnom slučaju poslednji put izmirenog tokom 2014. godine.

Iz navedenih razloga, shodno članu 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 1. ZPP propisano je da protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude, a stavom 3. istog člana propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je dana 20.10.2022. godine. Vrednost predmeta spora je 1.454.069,05 dinara.

Kako se tužbeni zahtev odnosi na iznos koji očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra, to je revizija nedozvoljena u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP kojim je predviđeno da je revizija nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. stav 1. i 3. ), osim iz člana 404. ovog zakona.

Na osnovu izloženog, primenom člana 413. ZPP, kojim je propisano da će nablagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju Vrhovni sud odbaciti rešenjem ako je to u granicama svojih ovlašćenja (član 410.), nije učinio prvostepeni sud, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Stanković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković