Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca - protivtuženog AA iz ..., vlasnika SZR „Milica“ iz ..., čiji je punomoćnik Miroljub Trajković, advokat iz ..., protiv tuženog - protivtužioca BB iz ..., čiji je punomoćnik Olivera Stevanović, advokat iz ..., radi ispunjenja ugovorne obaveze i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca - protivtuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 963/2021 od 13.10.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 27.03.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 963/2021 od 13.10.2021. godine u stavu drugom, usvajajućem delu stava trećeg i u stavu četvrtom izreke i u navedenom delu predmet VRAĆA istom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 963/2021 od 13.10.2021. godine, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Zaječaru P 690/17 od 19.01.2018. godine i presuđeno: odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca – protivtuženog kojim je tražio da se tuženi – protivtužilac obaveže da mu na ime ispunjenja ugovorne obaveze isplati iznos od 9.500 evra sa zateznom kamatom po Zakonu o zateznoj kamati u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS obračunatoj počev od 01.08.2013. godine do isplate; delimično je usvojen protivtužbeni zahtev tuženog – protivtužioca i obavezan tužilac – protivtuženi da mu po osnovu povraćaja datog isplati iznos od 8.878 evra sa zateznom kamatom po Zakonu o zateznoj kamati počev od 02.11.2017. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu NBS na dan isplate, dok je za višak od dosuđenog do traženog iznosa od 23.122,42 evra sa pripadajućom kamatom, protivtužbeni zahtev odbijen kao neosnovan; obavezan je tužilac – protivtuženi da tuženom – protivtužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 219.638,00 dinara.

Protiv stava drugog, usvajajućeg dela stava trećeg i stava četvrtog izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac – protivtuženi je izjavio reviziju iz svih zakonom propisanih razloga.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca - protivtuženog osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je, kao vlasnik SZR „Milica“ iz ... u svojstvu izvođača radova sa tuženim kao investitorom, zaključio dana 16.12.2013. godine pisani ugovor o radu, kojim su precizno navedeni radovi koje je izvođač radova u obavezi da obavi za investitora. Prema ugovoru, tužilac je imao obavezu da izgradi stambeni objekat u ... i to P+P1 u okviru koga je trebao da poruši postojeći krov, izvrši opšivanje kuće stubovima i livenje prve ploče, zidanje sprata sa pločom, postavi novi krov, uradi izolaciju 10 cm, fasadu, stolariju i unutrašnje malterisanje sa ravnajućim slojevima i uradi novu struju, vodu i mrežu za grejanje. Ugovoreno je da tuženi poruši postojeće pomoćne objekte i izgradi nove u koje spada špajz, vešeraj, klanica, kotlara i garaža, potom da obavi sređivanje dvorišta sa odgovarajućim bekaton pločicama i sadnju trave, da poruši štalu i izveze materijal, da zatrpa jamu i betonira parking, poruši ogradu i ozida novu. Ugovorom je saglasno utvrđena vrednost „ugovorenog posla“ u iznosu od 33.000 evra. Po ugovoru, izvođač radova je bio obavezan da započne radove u skladu sa odgovarajućim vremenskim uslovima, da ugovorenu kuću završi do 20. aprila, a kompletne radove do 10.07.2014. godine. Ugovorom je dogovoren i način plaćanja, pa je predviđeno avansno plaćanje u iznosu od 5.000 evra, po završetku krova kuće plaćanje iznosa od 10.000 evra i 18.000 evra u decembru mesecu 2014. godine. Prema ugovoru izvođač radova je preuzeo obavezu da ukoliko u aprilu ne završi kuću, vrati investitoru iznos od 5.000 evra bez obzira na do tada uložena sredstva. Tužilac je imao obavezu da nabavlja potrebni građevinski materijal. Tužilac je kao izvođač radova ugovorene radove delimično obavio, odnosno izveo je grube radove na izgradnji starog stambenog objekta i zidanju novih pomoćnih objekata. Izveo je i naknade radove na izgradnji terase, koje nije završio, već ih je završio tuženi. Nakon prekida radova od strane tužioca, tuženi je neke od preostalih radova sam izveo, tako što je za njihovo izvođenje angažovao treća lica, koja je platio, što je potvrđeno saslušanjem tih lica u svojstvu svedoka, dok su neki od ugovorenih radova ostali neobavljeni. Tuženi je po zaključenju ugovora tužiocu isplatio ukupan iznos od 26.000 evra. Uviđajem na licu mesta je konstatovano da na parceli tuženog sada postoji glavni stambeni objekat, koji je u potpunosti završen i priveden nameni, isti se sastoji od prizemlja i sprata, spojen je sa pomoćnim objektom, koji se sastoji od više manjih prostorija i garaže. Dnevni boravak u prizemlju izlazi na terasu, koja ima stepenište za silazak u dvorište. Veštačenjem od strane veštaka građevinske struke je utvrđeno da ukupna vrednost radova sa materijalom koji su ugovoreni i izvedeni od strane tužioca iznosi 28.194,11 evra, da vrednost naknadnih radova koje je tužilac izveo na terasi iznosi 1.170 evra. Vrednost radova sa materijalom koje je izveo tuženi iznose 29.272,42 evra, dok vrednost naknadnih radova na dogradnji terase koje je tuženi izveo iznosi 353,3 evra, tako da ukupna vrednost radova koje je tuženi izveo iznosi 30.702,42 evra. Vrednost građevinskih radova koji su među strankama ugovoreni, a koji nisu izvedeni je 850 evra i tu spadaju radovi na betoniranju dvorišta, sređivanju parkinga i sađenju trave. Veštak je navela da je tužilac izvršio 48,34% ugovorenih radova, a da je tuženi izveo 50,2% ugovorenih radova, dok 1,46% ugovorenog posla još uvek nije urađen. U usmenom izjašnjenju veštak je objasnila da prilikom obračuna vrednosti radova koje je tuženi izveo, a koji su ugovoreni sa tužiocem nije uzeta u obzir vrednost luksuznih radova koje je tuženi izveo, a koji nisu neophodni za korišćenje objekta, kao što je npr izgradnja kamina i gipsanih radova, odnosno spuštanje plafona i osvetljenje. Pri usmenom izjašnjenju datom na zapisniku pred sudom dana 13.10.2021. godine, veštak je objasnila da je ojačavanje temelja sastavni deo stubova kuće, te radovi koje je tužilac izneo na ojačavanju temelja spadaju u ugovorene radove. Što se tiče pomoćnih objekata ugovorom su stranke dogovorile da tužilac poruši postojeće objekte i sagradi nove i to špajz, vešeraj, klanicu, kotlaru i garažu, da je tužilac porušio ranije objekte i na tom mestu sagradio jedan novi pomoćni objekat koji sadrži više prostorija, koje bi po nameni mogle da odgovaraju ugovorenim pomoćnim objektima, a da nije tačno da je tužilac na tom mestu sagradio novi stambeni objekat. U odnosu na vrednost „ugovorenog posla“ od 33.000 evra vrednost radova koje niko nije izveo (1,46%) iznosi 482 evra, vrednost radova koje je izveo tužilac (48,34%) iznosi 15.952 evra i vrednost ugovorenih radova koje je izveo tuženi (50,2%) iznosi 16.566 evra.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja drugostepeni sud je nakon glavne rasprave održane pred tim sudom, zaključio da ukupna vrednost radova sa materijalom koji su ugovoreni i izvedeni od strane tužioca iznosi 28.194,11 evra i vrednost naknadno izvedenih radova na terasi 1.170 evra, ukupno 29.364,11 evra, da je tuženi do raskida ugovora tužiocu isplatio 26.000 evra, ali da stranke nisu ugovorile cenu za radove po jedinici mere, već u ukupnom iznosu za sve ugovorene radove – „ugovoreni posao“ u iznosu od 33.000 evra. U odnosu na ukupno „ugovorenu cenu posla“ od 33.000 evra veštačenjem je utvrđeno da je tužilac izvršio 48,34% radova, što daje iznos od 15.952 evra, a tužilac ima pravo i na isplatu vrednosti radova na izgradnji terase u iznosu od 1.170 evra – ukupno 17.122 evra (za šta je dobio usmenu saglasnost od tuženog), pa tužilac ima pravo na naplatu iznos od 17.122 evra. Kako je tuženi tužiocu isplatio ukupno 26.000 evra, to je po oceni drugostepenog suda tužilac u obavezi da vrati tuženom iznos od 8.878 evra (26.000 evra – 17.122 evra), shodno članu 132. ZOO, zbog čega tužbeni zahtev tužioca nije osnovan, a delimično je osnovan protivtužbeni zahtev tuženog za navedeni iznos od 8.878 evra sa pripadajućom kamatom od 02.11.2017. godine do isplate, pa je odlučio kao u izreci pobjane presude.

Takav zaključak i pravni stav drugostpenog suda, Vrhovni sud ne prihvata. Po oceni Vrhovnog suda osnovani su revizijski navodi tužioca - protivtuženog da je zbog pogrešne primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

U konkretnom slučaju parnične stranke su zaključile ugovor o građenju, iako su isti naslovile kao ugovor o radu. Ugovor o građenju regulisan je odredbama članova 630. – 647. Zakona o obligacionim odnosima, koje se u ovom slučaju primenjuju, kao i odredbe istog Zakona kojima je regulisan raskid ugovora i posledice raskida.

Međutim, drugostepeni sud u ponovnom postupku nije postupo po primedbama Vrhovnog kasacionog suda datim u rešenju Rev 1445/2020 od 04.11.2020. godine, pa je i dalje ostalo neutvrđeno koje radove je tužilac izveo po zaključenom ugovoru o građenju, a koje radove je izveo mimo tog ugovora; da li su dodatni radovi bili nužni, da li ih je tužilac izveo po svom nahođenju ili po usmenom zahtevu tuženog i da li je za iste imao saglasnost tuženog; za koje je izvedene radove po ugovoru tuženi angažovao treća lica; shodno navedenom nije utvrđena na navedeni način ni vrednost izvedenih radova po ugovoru od strane tužioca, ni vrednost izvedenih radova po ugovoru od strane tuženog angažovanjem trećih lica. Navedene činjenice su od uticaja za donošenje pravilne i zakonite odluke. Ovo tim pre što su osnovani revizijski navodi da je sud prilikom određivanja veštačenja načinio i bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi sa članom 269. stav 1. ZPP, jer posebno rešenje o određivanju veštaka ne sadrži predmet veštačenja, tj istim nije dat konkretan nalog i zadatak veštaku građevinske struke, zbog čega je navedeni nalaz proizvoljan i paušalan, dat po ličnom nahođenju veštaka i u izjašnjenju istog po primedbama tužioca, jer se veštak izjasnio u odnosu na glavni stambeni objekat koji je potpuno završen i priveden nameni, luksuzno uređen, a sastoji se od prizemlja i sprata, spojen sa pomoćnim objektom koji se sastoji od više manjih prostorija i garaže, sve u „viđenom stanju“. Kod činjenice da tužilac nije saslušan na glavnoj raspravi pred drugostepenim sudom, a da je pred tim sudom izveden i dokaz čitanjem zapisnika sa glavne rasprave od 07.07.2015. godine, kada je u svojstvu stranke saslušan tužilac, pored ostalog i na okolnost koje je sve radove po ugovoru o građenju izveo, drugostepeni sud njegov iskaz nije cenio u sklopu drugih izvedenih dokaza, kao ni iskaze ponovo saslušanih svedoka VV i GG na navedene okolnosti (saslušani na glavnoj raspravi pred drugostepenim sudom dana 08.09.2021. godine). Zbog navedenog drugostepeni sud je učinio i bitnu povredu odredabe parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, zbog čega je i činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Drugostepeni sud ne prihvata tvrdnju tuženog da je tužilac isključivo kriv za raskid ugovora, pa je po oceni tog suda krivica tužioca za raskid istog ostala nedokazana, pri čemu drugostepeni sud ne utvrđuje ni ispunjenost uslova iz člana 638. ZOO u vezi sa članom 635, 636. i 637. ZOO, već pogrešno primenjuje odredbu člana 132. ZOO zasnivajući svoju odluku na nalazu i mišljenju i izjašnjenju veštaka građevinske struke (uz sve napred navedene primedbe) koji ovaj sud za sada ne prihvata.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će postupiti po iznetim primedbama, otkloniti navedene bitne povrede odredaba parničnog postupka, činjenično stanje će utvrditi pravilno i potpuno, pri čemu će ponovo oceniti na koji način treba utvrđivati vrednost izvedenih radova tužioca po zaključenom ugovoru, imajući u vidu odredbe člana 635, 636. i 637. ZOO; vrednost radova izvedenih od tuženog koji je po ugovoru trebao da izvede tužilac i vrednost radova koji su po ugovoru ostali neizvedeni, nakon čega će pravilnom primenom materijalnog prava doneti pravilnu i zakonitu odluku, vodeći računa i o ostalim revizijskim navodima.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka jer ista zavisi od konačnog ishoda parnice.

Sa iznetih razloga Vrhovni sud je odlučio kao u izreci rešenja primenom člana 415. stav 1. i člana 416. stav 3. Zakona parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija,

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković