Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužioci su dali odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravilnost pobijane presude primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ni do pogrešne primene koje od odredaba Zakona o parničnom postupku, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ovog zakona. Ukazivanje u reviziji tuženog na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije bilo predmet ocene ovog suda, s obzirom na to da se radi o povredi koja se ne može smatrati revizijskim razlogom u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1519/2009 od 23.09.2009. godine obavezan je tuženi da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje dece, tada maloletne AA, rođene ... godine i maloletnog BB, rođenog ... godine plaća po 5.000,00 dinara mesečno za svako dete. Tužilja AA učenica je ... razreda gimnazije. Na ime karte za prevoz majka tužilje izdvaja 5.000,00 dinara godišnje Trenira odbojku, za šta mesečna članarina iznosi 3.500,00 dinara. Za sportsku opremu za treniranje godišnje plaća 5.000,00 dinara, a za patike 12.000,00 dinara, osim toga potreban joj je još jedan par patika za svakodnedvnu upotrebu. Ide i na fitnes, a mesečna naknada iznosi 2.500,00 dinara. Pohađa prihvatnu školu engleskog jezika, za šta mesečna naknada iznosi 3.500,00 dinara, pohađa i školu ruskog jezika, koja se plaća po časovima i to dva časa nedeljno po 10 evra. Uzima i privatne časove iz matematika i fizike jednom nedeljno po jedan čas, a svaki čas košta 10 evra. Izlazi jednom nedeljno i za džeparac dobija 2.000,00 dinara. Dva puta godišnje odlazi kod nutricioniste, jedan odlazak košta 20 evra. Za garderobu izdvaja 5.000,00 dinara mesečno, a za higijenu 3.000,00 dinara. Maloletni BB učenik je ... razreda osnovne škole. Pohađa prihvatne časove iz matematike i to jedan čas nedeljno za koji plaća 10 evra. Trenira košarku u Košarkaškom klubu „...“, za šta mesečna članarina iznosi 3.500,00 dinara, a s obzirom da je uspešan, majka mu plaća i dodatne, individualne treninge dva puta nedeljno po 10 evra. Jednom godišnje odlazi u košarkaški kamp, za koji plaća 38.400,00 dinara. Na ime karte za prevoz majka tužioca izdvaja 5.000,00 dinara godišnje, a za školsku užinu 200,00 dinara po danu. Za garderobu izdvaja 5.000,00 dinara mesečno, a za higijenu 2.000,00 dinara. Majka tužilaca rođena je ... godine, zdrava je i radno sposobna. Po zanimanju je ... . Zajedno sa decom živi u stanu ..., koji je njeno vlasništvo. Vlasnik je još jednog stana u ..., u kojem živi njena majka. Mesečni režijski troškovi za stan u kojem živi sa decom iznose oko 16.000,00 dinara. Roditelji majke tužilaca su penzioneri i pomažu joj u izdržavanju, a mesečni iznos majčine penzije je 41.138,11 dinara, a očeve 45.260,00 dinara. U vreme donošenja prethodne odluke, majka tužilaca radila je u ..., koja se vodila kao vlasništvo njenog oca, sada je njeno vlasništvo, i ima 5 zaposlenih radnika, delatnost obavlja u iznajmljenom prostoru za koji plaća mesečnu zakupninu u iznosu od 350 evra. Mesečna neto zarada majke tužilaca za mart 2021. godine iznosila je 40.042,94 dinara. Tuženi je rođen ... godine, zdrav je i radno sposoban i po zanimanju je ... . Nakon donošenja prethodne odluke o visini izdržavanja, tuženi je iz vanbračne zajednice dobio sina, koji je rođen ... godine i koji je učenik ... razreda osnovne škole, koji je poveren majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, a tuženi obavezan da doprinosi njegovom izdržavanju u mesečnom iznosu od 10.000,00 dinara. Tuženi živi u porodičnoj kući, u zajedničkom domaćinstvu sa majkom, koja je penzioner sa mesečnom penzijom od oko 28.000,00 dinara. Mesečni režijski troškovi za kuću u kojoj žive iznose oko 15.000,00 do 20.000,00 dinara, a koje plaćaju tuženi i njegova majka. Tuženi je u međuvremenu, kao preduzetnik registrovao ..., gde je pored njega zaposlen još jedan radnik, a zbog trenutne situacije radi sa teškoćama, tako da je u periodu od 01.01.2020. godine do 31.12.2020. godine ostvario zaradu u iznosu od 32.822,00 dinara (mesečno 2.735,16 dinara). Suvlasnik je i držalac nepokretnosti bliže navedenih u prvostepenoj presudi. Majka tuženog je vlasnik stana koji se nalazi u ..., koji koristi tokom leta, proleća i jeseni, a zimi stanuje kod tuženog.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužbeni zahtev tužilaca za promenu visine izdržavanja delimično osnovan, pravilno smatrajući da su se okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka promenile u meri koja bi opravdavala promenu visine doprinosa tuženog u izdržavanju tužilaca, pravilnom primenom člana 164. Porodičnog zakona i obavezali tuženog da tužiocima na ima izdržavanja plaća mesečno po 10.000,00 dinara počev od donošenja prvostepene odluke pa ubuduće, pravilnom primenom člana 160. Porodičnog zakona.

Porodičnim zakonom članom 164, propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. Članom 154. stav 1, da maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja. Članom 155. stavom 2, da punoletno dete koje se redovno školuje ima pravo na izdražvanje od roditelja srazmerno njihovim mogućnosti, a najkasnije do navršene 26 godine života. Članom 160. stav 1, da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja, stavom 2. da potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja, stavom 3. da mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potrebe, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja, dok je stavom 4. propisano da minimalna suma izdržavanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike, odnosno za lica na porodičnom smeštaju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom.

Visina izdržavanja, koja je određena prethodno donetom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1519/2009 od 23.09.2009. godine, određena je prema potrebama tužilaca koji su u to vreme imali ... odnosno ... godine i mogućnostima tuženog. Protekom vremena nastupile su promenjene okolnosti u pogledu potreba tužilaca. Tužilja AA sada je učenica... razreda gimnazije, trenira odbojku i ide na fitnes, pohađa privatnu školu engleskog jezika i školu ruskog jezika, ima privatne časove iz matematike i fizike i dva puta godišnje odlazi kod nutricioniste. Tužilac maloletni BB je učenik ... razreda osnovne škole, pohađa privatne časove iz matematike, trenira košarku, a s obzirom da je uspešan, majka mu plaća i dodatne individualne treninge dva puta nedeljno, jednom godišnje odlazi u košarkaški kamp, a pored uobičajenih potreba za garderobu i higijenu plaća i za školsku užinu 200,00 dinara po danu. Tužioci imaju i troškove prevoza, tako da majka tužilaca za kartu za prevoz izdvaja po 5.000,00 dinara godišnje. S druge strane mogućnosti tuženog da plaća izdržavanje nisu bitno promenjene, odnosno pogoršane, iako ima obavezu da izdržava još jedno maloletno dete za koje mesečno plaća 10.000,00 dinara, s obzirom da je zdrav i radno sposoban, da poseduje imovinu. Imajući u vidu navedeno, pravilno su zaključili nižestepeni sudovi da su se promenile okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka o visini izdržavanja, jer su potrebe tužilaca veće, pa ceneći potrebe tužilaca, kao poverioca izdržavanja i mogućnosti tuženog, kao dužnika izdržavanja pravilno su zaključili da su se ispunili uslovi da se poveća visina izdržavanja. Prilikom odlučivanja o tužbenom zahtevu tužilaca za promenu visine izdržavanja, pravilno su ocenjene sve bitne okolnosti, i to kako potrebe tužilaca prema njihovom uzrastu, usaglašene zahtevima i uslovima sredine u kojoj žive, koje su se povećale u odnosu na potrebe na osnovu kojih je doneta prethodna odluka, kao i materijalne i porodične prilike oba roditelja i u sklopu navedenog njihove mogućnosti da doprinose izdržavanju tužilaca. Stoga, suprotno navodima revizije, nižestepeni sudovi su pravilno cenili mogućnosti tuženog, kao dužnika izdržavanja, koje su utvrđene u skladu sa članom 160. stav 3. Porodičnog zakona, pri tome imajući u vidu njegove materijalne prilike, kao i da ima obavezu izdržavanja još jednog deteta, te da je u mogućnosti da izdržavanju tužilaca doprinosi iznosima dosuđenim nižestepenim odlukama. Novčani iznos od po 10.000,00 dinara mesečno neophodan je za zadovoljenje osnovnih mesečnih potreba tužilaca, a tuženi u reviziji ne ukazuje na razloge zbog kojih nije u mogućnosti da plaća izdržavanje u povećanom iznosu.

Navodi revizije predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, koje je drugostepeni sud pravilno ocenio, kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud, te ih posebno neće obrazlagati.

Na osnovu člana 414. ZPP, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić