Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmatre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Prema razlozima drugostepene presude, neosnovan je tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete nastale nastupanjem osiguranog slučaja jer je šteta nastala pre nego što je ugovor o osiguranju počeo da proizvodi pravno dejstvo. Ugovorom parničnih stranaka predviđeno je da početak osiguravajućeg pokrića nastupa po isteku 24 časa od dana kada tužilac kao ugovarač osiguranja uplati premiju. Kako je šteta na tužiočevom rodu malina nastupila pre nego što je on uplatio prvu ratu premije osiguranja po ugovoru i pre nego što je počelo dejstvo osiguranja, nižestepeni sudovi nalaze da tuženi ne može biti odgovoran za naknadu te štete jer njegova obaveza po osnovu osiguranja još uvek nije bila nastala.

Imajući u vidu iznete razloge na kojima je zasnovana primena materijalnog prava u pobijanoj drugostepenoj presudi, Vrhovni kasacioni sud je stanovišta da ne postoji potreba za novim tumačenjem ovog pravnog pitanja. Odredbom člana 922. stav 1. ZOO predviđeno je da ako drukčije nije ugovoreno, ugovor o osiguranju proizvodi svoje dejstvo počev od dvadeset četvrtog časa dana koji je u polisi označen kao dan početka trajanja osiguranja, pa sve do svršetka poslednjeg dana roka za koje je osiguranje ugovoreno. Navedena zakonska odredba je dispozitivne prirode i ugovorne strane mogu same predvideti početak trajanja osiguranja, kao i period osiguranja. Ugovor počinje da proizvodi svoje dejstvo od onog vremenskog trenutka koji predvide same ugovorne strane, odnosno u skladu sa odredbom člana 922. stav 1. ZOO. Tog momenta nastaje obaveza za osiguravača da snosi rizik nastanka osiguranog slučaja i da isplati naknadu ukoliko nastupi osigurani slučaj. Ukoliko šteta (osigurani slučaj) nastupi pre početka osiguravajućeg perioda, ne postoji obaveza osiguravača da isplati naknadu iz osiguranja jer ugovor o osiguranju u momentu nastanka štete još uvek nije počeo da proizvodi dejstvo. Ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse o navedenom pravnom pitanju koje je u dovoljnoj meri raspravljeno kako u sudskoj praksi, tako i u revizijskim odlukama. Nisu ispunjeni ni drugi uslovi predviđeni članom 404. stav 1. ZPP da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tužioca, u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Vrednost predmeta spora pobijenog dela presude u konkretnom slučaju iznosi 3.240.000,00 dinara, odnosno 27.457 evra. Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela presude ne prelazi zahtevani revizijski cenzus, revizija tužioca je nedozvoljena u smislu citirane zakonske odredbe.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud odbacio je reviziju tužioca kao nedozvoljenu, kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić