.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 551/2020
27.05.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija, Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Popović i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Maja Đelić, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje Beograd, Filijala Prokuplje, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 494/2019 od 01.11.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 27.05.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 494/2019 od 01.11.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
PREINAČUJU SE presuda Višeg suda u Prokuplju Gž 494/2019 od 01.11.2019. godine u delu odluke o troškovima postupka i rešenje sadržano u stavu trećem izreke presude Osnovnog suda u Prokuplju P 333/2018 od 03.12.2018. godine, tako što se OBAVEZUJE tužena Nacionalna služba za zapošljavanje Beograd, Filijala Prokuplje da tužilji, isplati troškove postupka u iznosu od 33.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, u roku od 8 dana od dana prijema pisanog otpravka rešenja.
OBAVEZUJE SE tužena da tužilji naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema pisanog otpravka rešenja.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 333/2018 od 03.12.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da u korist tužilje, za period oktobar 2013. godine - januar 2014. godine, uplati nadležnom fondu PIO novčane iznose po osnovu penzijskog osiguranja, navedene tim stavom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti suda, a stavom trećim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 494/2019 od 01.11.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe stranaka i potvrđena je prvostepena presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 333/2018 od 03.12.2018. godine.
Protiv drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP, pobijajući deo koji se odnosi na troškove postupka, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse, u vezi prava na naknadu troškova postupka.
Ispitujući pobijanu presudu u delu rešenja o troškovima postupka u smislu člana 408. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužilje osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11...87/18), na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Tužilja je tužbom tražila da se tužena obaveže da uplati pripadajuće doprinose penzijskog i invalidskog osiguranja. Nižestepenim presudama usvojen je tužbeni zahtev, pa je tužena obavezana da u korist tužilje nadležnom fondu uplati tražene doprinose, po stopi koja će važiti na dan uplate. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stav drugostepenog suda je da je tužilja doprinose mogla potraživati i u ranijem postupku u kome je potraživala razliku naknade.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužilje ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u delu nižestepenih odluka kojima je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Odredbom člana 153. stav 1. ZPP, propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stav 1. ZPP je propisano da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci, uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.
Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, ne može se prihvatiti zaključak nižestepenih sudova da troškovi ovog postupka nisu bili potrebni. Prilikom odlučivanja o troškovima parničnog postupka, osim u sporovima iz oblasti porodičnih odnosa, sud ne vodi računa o razlozima pravičnosti, a takođe visina tužbenog zahteva ni jednom zakonskom odredbom nije propisana kao osnov za nedosuđivanje troškova parničnog postupka, u situaciji kada je stranka uspela u sporu.
Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je preinačio prvostepenu i drugostepenu odluku u delu o troškovima postupka, tako što je obavezao tuženu da tužilji na ime naknade troškova postupka isplati za sastav tužbe od strane advokata iznos od 6.000,00 dinara, za pristup advokata na dva održana ročišta iznos od po 7.500,00 dinara, za sastav žalbe iznos od 12.000,00 dinara, odnosno ukupno iznos od 33.000,00 dinara, primenom važeće Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 416. stav 1. u vezi sa članom 420. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Kako je tužilja uspela u postupku po reviziji, ovaj sud joj je primenom odredbi člana 153., 154. i 162. u vezi sa članom 165. ZPP dosudio iznos od 12.000,00 dinara, na ime sastava revizije, prema važećoj Tarifi o nagradama i naknadi troškova za rad advokata i odlučio kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
