Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dragane Boljević, Gordane Džakula i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Glomazić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Bojan Tomić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 428/19 od 30.09.2020. godine, u sednici održanoj 27.01.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 428/19 od 30.09.2020. godine, kao o posebnoj reviziji.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 428/19 od 30.09.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 5385/2018 od 15.10.2018. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da isplati tužiocu iznos od 30.000,00 evra u dinarskoj prtivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od 01.03.2015. godine do isplate koja se obračunava na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje, uvećane za 8 procentnih poena. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da isplati tužiocu iznos od 427.550,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate na ime troškova parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 428/19 od 30.09.2020. godine, stavom prvim izreke žalba tužene je odbijena i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 5385/18 od 15.10.2018. godine u delu kojim je obavezana tužena da plati tužiocu iznos od 30.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u delu kojim je odlučeno o kamati tako što je obavezana tužena da plati tužiocu zakonsku zateznu kamatu u dinarskoj protivvrednosti koja se obračunava na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke koja se plaća na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8 procentnih poena počev od 02.03.2015. godine do isplate, dok je zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate od 01.03.2015. godine do 02.03.2015. godine, odbijen kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku zbog novog tumačenja prava i ujednačavanja sudske prakse.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Vrhovni kasacioni sud je u granicama svojih ovlašćenja na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Naime, sporno pravno pitanje je vezano za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, dok obrazloženje pobijane drugostepene presude ne odstupa od sudske prakse i pravnih shvatanja u tumačenju i primeni materijalnog prava – odredaba čl. 557, 562, 262. i 305. Zakona o obligacionim odnosima i člana 174. Porodičnog zakona, imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje. Tužena uz reviziju nije priložila odgovarajuće sudske odluke kojima bi potkrepila svoju tvrdnju o neujednačenoj sudskoj praksi, a revizijom ne ukazuje na potrebu za novim tumačenjem prava, već na pogrešnu primenu materijalnog prava, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao posebnoj, zbog čega je odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi duga podneta je 05.10.2015. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je dinarska protivvrednost iznosa od 30.000,00 evra.

Kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić