Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi mogle predstavljati osnov za uvažavanje revizije tužioca.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2. 1811/17 od 06.06.2018. godine razveden je brak između tužioca i majke maloletne tužene i određeno da će tužilac na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletne tužene plaćati iznos od 25% od zarade koju ostvaruje, umanjenu za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje počev od 15.11.2017. godine, isplatom dospelih rata odjednom, a ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi svakog 1. do 10. u mesecu za tekući mesec na račun majke. Tužilac je rođen 1972. godine, ..., stalno zaposlen u Zavodu za ... sa primanjima 110-120.000,00 dinara mesečno. Troškovi potrebni za namirenje njegovih potreba hrane, odeće, obuće, benzina, komunalija, grejanja kreću se oko 60-70.000,00 dinara. Od juna 2019. godine plaća mesečnu ratu u iznosu od 16- 17.000,00 dinara na ime otplate kredita za kupovinu automobila u visini od 600.000,00 dinara, a od septembra 2020. godine plaća mesečni anuitet u iznosu od 25.000,00 dinara na ime beskamatnog zajma u visini od 9.950 evra kojim je isplatio srodnika za nasledstvo, odnosno imanje koje poseduje u ... Živi u porodičnom stanu koji je u njegovom vlasništvu. Predložio je da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletne BB plaća mesečni iznos 20-25.000,00 dinara smatrajući ga realnim. Dobrog je zdravstvenog stanja i nema obavezu izdržavanja drugih lica, osim maloletne tužene. Majka maloletne tužene je rođena 1972. godine, ..., zaposlena i ostvaruje mesečnu zaradu od 89.000,00 dinara. Od 2012. godine, plaća mesečnu ratu od 311 evra na ime stambenog kredita za kupovinu stana i ratu kratkoročnog kredita u iznosu od 10.200,00 dinara. Režije na mesečnom nivou iznose 18.000,00 dinara. Dobrog je zdravstvenog stanja i nema obavezu izdržavanja drugih lica, osim maloletne BB. Maloletna tužena je učenica ... razreda osnovne škole. Prema navodima zakonske zastupnice ukupne mesečne potrebe maloletne BB iznose oko 70.000,00 dinara, koje se odnose na ishranu, higijenu, školske i vanškolske aktivnosti, a koje uspeva da podmiri uz pomoć svojih roditelja. Od momenta donošenja prethodne presude tužilac je redovno isplaćivao doprinose za dečje izdržavanje, a oni su varirali od meseca do meseca (26- 30.000,00 dinara).

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev, zaključujući da su se u smislu odredbe člana 164. PZ stekli uslovi da se obaveza tužioca određena prethodnom odlukom snizi ali ne u iznosu koji se traži tužbenim zahtevom. Utvrdio je promenu prilika na obe strane, da su se tužilac i zakonska zastupnica-majka mal. tužene kreditno zadužili što se odrazilo na njihov ukupan životni standard, pre svega tužioca kao dužnika izdržavanja.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, ocenjujući da je prvostepeni sud pravilno utvrdio promenu prilika na obe strane, ali da je izveo pogrešan zaključak da su se stekli uslovi za sniženje utvrđene obaveze tužioca da doprinosi izdržavanju maloletne tužene. Ovo stoga što okolnosti koje navodi tužilac kao razlog za snižavanje njegove utvrđene obaveze izdržavanja, kreditno zaduživanje radi rešavanja imovinskih odnosa sa drugim srodnicima i kupovine automobila, nisu od uticaja, odnosno nisu razlog za sniženje obaveze tužioca, jer su to samovoljno preduzete radnje tužioca koji je znao da ima utvrđenu zakonsku obavezu izdržavanja mal. deteta.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo pri odlučivanju o tužbenom zahtevu kojim je tražena promena ranije donete odluke o visini izdržavanja.

Odredbom člana 160. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br.18/05, 72/11 i 6/15) je propisano da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1), kao i da potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2), da mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3). Prema članu 162. stav 3. istog Zakona ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja, a odredbom člana 164. ovog Zakona, propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Pravilno nižestepeni sudovi nalaze da je došlo do promenjenih okolnosti kod obe strane i kod tužioca i kod zakonske zastupnice-majke mal. tužene od kada je doneta prethodna odluka o visini izdržavanja. Međutim, kod svih promenjenih okolnosti na strani tužene sa jedne strane, i promenjenih okolnosti koje tužilac navodi kao razlog za sniženje njegove utvrđene obaveze izdržavanja maloletnog deteta, imajući u vidu njegove finansijske mogućnosti, sa druge strane, i po oceni ovog suda nisu se stekli uslovi za smanjenje obaveze izdržavanja ćerke BB od strane oca, ovde tužioca. Ovo s obzirom da su mu, kod svih promenjenih okolnosti, mogućnosti takve da može da doprinosi izdržavanju deteta sa utvrđenim iznosom, bez ugrožavanja sopstvene egzistencije, a da izdržavanje deteta ne može da trpi zbog kreditnog zaduživanja tužioca koje je lične prirode i svesno preduzeto od strane tužioca i pored postojanja utvrđene obaveze izdržavanja, zbog čega je suprotno revizijskim navodima tužioca, pobijanom odlukom pravilno odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev. Suprotno navodima revizije, potrebe mal. deteta u ovom postupku su pravilno utvrđene i decidno navedene, primenom člana 160. stav 1 i 2. PZ, i adekvatne uzrastu deteta, shodno obavezama i aktivnostima i finansijskim mogućnostima roditelja čiji standard dete prati, zbog čega se neosnovano u reviziji paušalno navodi mnogo niži iznos na ime mesečnih potreba koji je po ličnom mišljenju revidenta adektvatan uzrastu maloletne tužene, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za izmenu-smanjenje obaveze izdržavanja koja je ustanovljena prethodnom odlukom i to pravilnom primenom odredbi člana 160. stav 3. i 162. stav 2. i 3. Porodičnog zakona. S obzirom na izneto, neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Na osnovu člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić