Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Gradske uprave Grada Valjeva, Odeljenja za imovinske poslove i opštu upravu br. ...-.../...-... od 17.07.2019.godine usvojen je predlog Grada Valjeva i odlučeno da se ekspropriše i pređe u pravo javne svojine u korist Grada Valjeva, radi proširenja Novog groblja u Valjevu, kat.parcela br. .../..., u površini od 0.91.09 ha, upisana u list nepokretnosti br. ... KO ..., vlasništvo predlagača AA. Poreska uprava-Filijala Valjevo u izveštaju od 5.11.2019.godine izjasnila se da tržišna vrednost navedene parcele, kao građevinskog zemljišta, iznosi 1.372,00 dinara po metru kvadratnom (odnosno 137.200,00 dinara po aru), što za površinu od 0.91.09 ha iznosi ukupno 12.497.548,00 dinara. Ova procena data je primenom metodologije i kriterijuma za utvrđivanje poreske osnovice u postupku utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava za promet istog ili sličnog zemljišta na tržištu, koje je na istoj ili susednoj katastarskoj parceli, iste ili slične kulture i klase, bez izlaska na lice mesta radi identifikacije katastarske parcele. Veštak poljoprivredne struke istakao je da se navedena parcela u vlasničkoj dokumentaciji vodi kao njiva 3. klase, a da je po vrsti gradsko građevinsko zemljište, parcela se graniči sa gradskim grobljem. Za određivanje tržišne vrednosti predmetne parcele, veštak je koristio podatke o procenjenoj vrednosti sličnih parcela i lokacija KO ... i to: kp.br. .../..., koja je 16.06.2015.godine procenjena na iznos od 1.622 evra po aru, kp.br. ... koja je 12.02.2018.godine procenjena na iznos od 1.815 evra po aru (Poreska uprava ovu parcelu 29.07.2011.godine procenila je na iznos od 1920 evra po aru), kp.br. .../... koju je procenitelj za potrebe banke procenio na iznos od 2145 evra po aru. Pri tome veštak je imao u vidu rešenje suda još od 11.09.2014. godine kojim je za eksproprisane susedne parcele od parcele predlagača dosuđena naknada 1.400 evra. Na osnovu navedenih podataka veštak je predmetnu parcelu procenio na iznos od 211.500,00 dinara po aru (kom iznosu odgovara iznos od 1800 evra po aru), što za površinu parcele od 0.91.09 ha iznosi 19.265.535,00 dinara.

Kod takvog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je obavezao protivnika predlagača da kao korisnik eksproprijacije predlagaču kao ranijem sopstveniku isplati naknadu za eksproprisano zemljište prema tržišnoj ceni navedenoj u nalazu veštaka.

Drugostepeni sud je, odlučujući o žalbi protivnika predlagača, prihvatio stanovište prvostepenog suda u pogledu primene odredbe člana 42. stav. 1. Zakona o eksproprijaciji.

Pravilno su nižestepeni sudovi primenili odredbe Zakona o eksproprijaciji kada su obavezali protivnika predlagača da predlagaču isplati naknadu za eksproprisane nepokretnosti, zbog čega se neosnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 42. stav. 1. Zakona o eksproprijaciji, propisano je da se naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta ako zakonom nije drugačije propisano. Stavom 2. istog člana propisano je da procenu tržišne cene iz stava 1. vrši organ za utvrđivanje poreza na promet apsolutnih prava na nepokretnostima.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su, suprotno navodima revizije, nižestepeni sudovi utvrdili naknadu za eksproprisanu nepokretnost prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka, u skladu sa odredbom člana 42. stav. 1 Zakona o eksproprijaciji. Organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnosti (Poreska uprava) vrši procenu tržišne cene za eksproprijaciju konkretne nepokretnosti, što ujedno predstavlja i najniži iznos naknade za ekspropisanu nepokretnost. Međutim, Poreska uprava ne određuje tržišnu cenu eksproprisane nepokretnosti, već vrši njenu procenu, pri čemu je, u slučaju da se ne postigne sporazum o naknadi, jedino sud nadležan da u vanparničnom postupku, odredi naknadu za eksproprisanu nepokretnost. Iz odredbe člana 136. stav. 2. Zakona o vanparničnom postupku proizlazi da sud, pored procene koju je dala Poreska uprava, može da izvede i druge dokaze koje učesnici predlažu i da odredi veštačenje ako smatra da je to od značaja za određivanje visine naknade. U konkretnom slučaju, tržišna cena koju je navela nadležna Poreska uprava u svom izveštaju predstavlja polaznu osnovu za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost. Predlagač nije prihvatio da mu se naknada isplati prema proceni Poreske uprave, te je u cilju utvrđivanja realne tržišne cene eksproprisanih nepokretnosti i visine naknade za iste, predložio veštačenje u vanparničnom postupku u skladu sa odredbom člana 136. stav. 2. Zakona o vanparničnom postupku. Za razliku od Poreske uprave koja procenu tržišne vrednosti zemljišta u svom izveštaju dala bez identifikacije na licu mesta i ničim nije obrazložila osim navođenja svojih predmeta prema većem broju parcela, veštak je u svom nalazu sagledao sve faktore koji određuju tržišnu vrednost zemljišta i detaljno se izjasnio na sve primedbe protivnika predlagača. Iz navedenih razloga neosnovani su revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu člana 42. Zakona o eksproprijaciji.

Revizijskim navodima nije dovedena u sumnju pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja. Navodi revizije su već isticani u sprovedenom postupku i, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, detaljno i pravilno ocenjeni u pobijanoj odluci.

Imajući u vidu sve navedeno, Vrhovni kasacioni sud je odbio kao neosnovanu reviziju protivnika predlagača i odlučio kao izreci, na osnovu člana 414. stav. 1 ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić