Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 502/19 od 26.09.2019. godine, stavom prvim izreke žalba tužioca je odbijena, a prvostepena presuda potvrđena u pobijanom odbijajućem delu odluke o doprinosu tužioca dečjem izdržavanju i odluke o parničnim troškovima. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP na koju se ukazuje u reviziji, s obzirom da se pravilo o oceni dokaza iz člana 8. ZPP u postupku pred drugostepenim sudom primenjuje samo u situaciji kada se drugostepena odluka donosi posle rasprave održane pred tim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Subotici, Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P2 512/17 od 05.10.2017. godine (čija se izmena u delu odluke o izdržavanju traži u ovom postupku), tužilac je obavezan da doprinosi izdržavanju mal. tuženog u visini od 15.000,00 dinara mesečno, počev od 12.06.2017. godine pa dok za to postoje zakonski uslovi do 15-og u mesecu za tekući mesec. Tužilac je završio srednju ... školu i 6. stepen za ... . Nezaposlen je i dalje, vodi se na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje i aktivno traži posao. Dok je živeo sa tuženom donosio je robu iz Mađarske i prodavao na pijaci u Novom Sadu, te na taj način zarađivao više stotina evra mesečno. Povremeno je taksirao i od toga zarađivao 14.000,00-15.000,00 dinara. Od imovine i sada ima kuću u ... koju je nasledio od babe 2003. godine, koju je ranije izdavao u zakup, a sada je u ruiniranom stanju. Nema drugih lica koje je dužan da izdržava i živi sam u kući. Sa bratom i ocem potpisao je priznanice o pozajmici 72.000,00 dinara (u septembru 2017. godine) i 140.000,00 dinara (u aprilu 2018. godine), radi plaćanja dečjeg izdržavanja. Ima zdravstvenih problema sa srcem i bolovima u grudima. Od oktobra 2017. godine redovno plaća dosuđeno izdržavanje od 15.000,00 dinara.

Mal. tuženi je rođen ...2016. godine i ide u vrtić. Tužena je po zanimanju doktor stomatologije i u stalnom je radnom odnosu u Domu zdravlja ... gde mesečno ostvaruje oko 56-60.000,00 dinara. Ona i sada sa detetom živi kod roditelja, ne plaća zakupninu, ali učestvuje u režijskim troškovima. Za dete sada plaća troškove vrtića, ishranu, garderobu i igračke. Ukupne potrebe mal. tuženog se stalno povećavaju, ali je iznos od 40.000,00 dinara dovoljan da pokrije sve troškove i izdatke za potrebe deteta.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se izmeni presuda Osnovnog suda u Subotici, Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P2 512/17 od 05.10.2017. godine u delu odluke o doprinosu tužioca izdržavanju mal. tuženog, nalazeći da su se u periodu između dva presuđenja potrebe mal. tuženog povećale, s obzirom na njegov uzrast i objektivni porast osnovnih egzistencijalnih troškova koji prate svakodnevni život i odrastanje deteta predškolskog uzrasta, dok je tužilac u vreme donošenja prethodne presude bio nezaposlen, što je i sada, da nema obaveze izdržavanja drugih lica, osim maloletnog tuženog, te da je jedina promenjena okolnost da ne ostvaruje više prihode po osnovu izdavanja u zakup kuće koju je nasledio, a koja je i dalje u njegovom vlasništvu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za smanjenje izdržavanja propisani odredbom člana 164. (“Sl. glasnik RS” br. 18/05).

Naime, odredbom člana 164. Porodičnog zakona propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. Odredbom člana 154. stav 1. istog zakona propisano je da maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja, dok je odredbom člana 160. stav 1. propisano da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Potrebe poverioca izdržavanja prema stavu 2. i 3. ovog člana zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja, a mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanja zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

Prilikom odlučivanja o zahtevu tužioca za izmenu ranije odluke, nižestepeni sudovi su imali u vidu sve okolnosti slučaja i pravilno ocenili životni i materijalni položaj tužioca. Naime, pobijanom odlukom ispravno su ocenjene sve navedene - relevantne okolnosti i to najpre potrebe maloletnog tuženog prema njegovom uzrastu, usaglašene zahtevima i uslovima sredine u kojoj živi u vreme donošenja nižestepenih odluka, te da se ukupne potrebe mal. tuženog stalno povećavaju, ali da je iznos od 40.000,00 dinara (koji iznos je u istoj visini utvrđen i u presudi čija se izmena traži u ovom postupku u delu odluke o izdržavanju) dovoljan da pokrije sve troškove i izdatke za potrebe deteta. Takođe, nižestepeni sudovi su cenili i mogućnosti tužioca, utvrđene u skladu sa članom 160. stav 3. istog zakona, uz pravilan zaključak drugostepenog suda da je u vreme donošenja prethodne presude tužilac bio nezaposlen, što je i sada, te da nema obaveze izdržavanja drugih lica, osim maloletnog tuženog, te da je jedina promenjena okolnost da ne ostvaruje više prihode po osnovu izdavanja u zakup kuće koju je nasledio, koja je i dalje u njegovom vlasništvu i sada je ruinirana, pravilno ocenivši da ova okolnost ne može biti od uticaja na izmenu ranije odluke o visini doprinosa tužioca izdržavanju maloletnog tuženog, jer tužilac kao vlasnik nije ulagao u održavanje kuće, te je sam svoju imovinu doveo u ruinirano stanje, iako bi izdavanjem mogao obezbediti određena materijalna sredstva, pa je pravilan zaključak nižestepenih sudova da navedeno ne oslobađa obaveze tužioca da doprinosi izdržavanju svog maloletnog sina, zbog čega su po oceni Vrhovnog kasacionog suda nižestepeni sudovi uz pravilnu primenu materijalnog prava odbili tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se izmeni presuda Osnovnog suda u Subotici, Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P2 512/17 od 05.10.2017. godine tako što će se tužilac obavezati da na ime svog doprinosa za izdržavanje mal. tuženog umesto dosuđenih 15.000,00 dinara mesečno, plaćati 4.000,00 dinara počev od 22.03.2018. godine pa dok traju uslovi za to. Pri tome, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da se radi o mladoj, radno sposobnoj osobi, te da je kao takav tužilac dužan da obezbedi zakoniti izvor prihoda, koji je dovoljan da u razumnoj meri podmiri potrebe deteta sa kojim ne živi. Preko visine doprinosa od 15.000,00 dinara, za koji je tužilac obavezan da učestvuje u izdržavanju maloletnog deteta, a do visine ukupno utvrđenih potreba, doprinosiće tužena, kao majka i to kako u materijalnim sredstvima, tako i radom sa detetom koji se ogleda u čuvanju, podizanju, vaspitavanju i zastupanju njegovih drugih interesa, u meri u kojoj je to potrebno radi zaštite ličnosti, prava i interesa mal. tuženog.

Revident neosnovano u reviziji ukazuje da sudovi nisu vodili računa o egzistenciji tužioca, sa jedne strane, kao i o potrebama maloletnog deteta sa druge strane, s obzirom da su sudovi, suprotno navodima revizije, imali u vidu sve navedene okolnosti, i to činjenicu da tužilac u svom vlasništvu ima nepokretnost - kuću u ..., koja je sada u ruiniranom stanju, a koju je ranije izdavao u zakup, dok tužena i sada sa mal. detetom živi kod roditelja, ne plaća zakupninu, ali učestvuje u režijskim troškovima, zbog čega je pravilno zaključivanje nižestepenih sudova da plaćanjem iznosa od 15.000,00 dinara na ime doprinosa u izdržavanju mal. tuženog neće biti ugrožena egzistencija tužioca. Naime, kada je u pitanju izdržavanje maloletne dece roditelji su dužni da izdržavaju dete iz sopstvene imovine ili prihoda, a u skladu sa svojim mogućnostima. Mogućnosti roditelja, međutim, ne procenjuju se na način na koji se to čini kada su u pitanju neki drugi oblici zakonskog izdržavanja, već se smatra da su roditelji uvek dužni, makar i po ceni žrtvovanja nekih sopstvenih potreba, da obezbede izdržavanje svom maloletnom detetu. Dakle, roditelji su dužni da se odriču vlastitog egzistencijalnog minimuma i da ulažu posebne napore za pribavljanje potrebnih materijalnih sredstava kada je u pitanju njihova obaveza izdržavanja maloletnog deteta, pa otuda činjenica da je tužilac nezaposlen, te da ne uspeva da nađe posao, ne utiče na visinu njegovog doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta, budući da je bio nezaposlen i u vreme donošenja pretodne odluke, čija izmena se traži u ovom postupku, pa u tom smislu nije došlo do promene okolnosti na strani tužioca.

Pretežni deo navoda tužioca u reviziji odnosi se posredno ili neposredno na činjenično stanje koje on smatra bitnim a koje, po njegovom mišljenju, nije pravilno ili potpuno utvrđeno u sprovedenom postupku. Ti navodi revizije kojima se ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne mogu biti dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ovog zakona radi o reviziji izjavljenoj u porodičnom sporu za izdržavanje. Činjenični navodi tužioca ne dovode u sumnju pravilnost primenjenog materijalnog prava sadržanog u odredbama Porodičnog zakona.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP doneo odluku kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić