U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Dragan Miloradović, advokat iz ..., protiv tuženog JS Centar za kulturu Majdanpek iz Majdanpeka, čiji je punomoćnik Dragan Vasiljević, advokat iz ..., radi naknade štete po tužbi radi duga i naknade štete po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4510/2019 od 17.07.2020. godine, na sednici održanoj 15.07.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4510/2019 od 17.07.2020. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Majdanpeku, presudom P 104/13 od 23.05.2019. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužioca, tako što je obavezao tuženog da isplati tužiocu na ime naknade štete iznos od 594.162,65 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 11.06.2009. godine do isplate, u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav prvi izreke). Usvojio je protivtužbeni zahtev tuženog, tako što je obavezao tužioca da isplati tuženom na ime neplaćene zakupnine i utroška električne energije iznos od 492.506,73 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 20.06.2008. godine, kao dana veštačenja pa do isplate, u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav drugi izreke). Usvojio je protivtužbeni zahtev, tako što je obavezao tuženog da isplati tužiocu na ime naknade štete iznos od 232.716,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana utuženja 06.03.2007. godine, kao dana veštačenja pa do isplate, u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav treći izreke). Odlučio je da svaka stranka snosi svoje troškove (stav četvrti izreke).

Apelacioni sud u Nišu, presudom Gž 4510/2019 od 17.07.2020. godine, ukinuo je presudu Osnovnog suda u Majdanpeku P 104/13 od 23.05.2019. godine i 1) odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se obaveže tuženi da isplati tužiocu na ime naknade štete iznos od 594.162,65 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 11.06.2009. godine do konačne isplate; 2) usvojio je protivtužbeni zahtev tuženog, tako što je obavezao tužioca da isplati tuženom na ime neplaćene zakupnine i utroška električne energije iznos od 492.506,73 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 20.06.2008. godine, kao dana veštačenja pa do konačne isplate, u roku od 15 dana od dana prijema presude; i 3) usvojio je protivtužbeni zahtev tuženog, tako što je obavezao tužioca da isplati tuženom na ime naknade štete iznos od 232.716,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 23.05.2019. godine, kao dana prvostepenog presuđenja do konačne isplate, u roku od 15 dana od dana prijema presude, dok je odbio kao neosnovan protivtužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos naknade štete od dana podnošenja protivtužbe 06.03.2007. godine do 22.05.2019. godine. Obavezao je tužioca da naknadi tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 232.979,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. a u vezi člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20) koji se u konkretnoj situaciji primenjuju na osnovu odredbe člana 506. stav 2. istog ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac u svojstvu zakupca i pravni prethodnik tuženog u svojstvu zakupodavca, zaključili su ugovor o zakupu poslovnog prostora (male sale Doma omladine, kafe restorana, prostora za uslužnu baštu ispred njega, magacinskog prostora, parter hola i mokrog čvora) dana 16.09.2002. godine, sa važenjem od 01.10.2002. godine i mesečnom zakupninom od 400 evra u dinarskoj protivvrednosti. Zakupodavac se obavezao da zakupcu na ime uloženih finansijskih sredstava i radova za adaptaciju i dovođenja u upotrebnu funkciju glavnog toaletnog čvora i sistema klima uređaja u diskoteci, kafiću i holu ukupan iznos od 5.920 evra (355.200,00 dinara) prizna kroz buduće mesečne zakupnine, koje počinju teći od 01.10.2002. godine (član 5. Ugovora). Zakupodavac se obavezao da zakupcu isporučuje grejanje i električnu energiju u vreme i količini shodno odluci SO Majdanpek i Uredbi Vlade Republike Srbije, a koje isporuke vrši JKP „Komunalac“ i „Elekstodistribucija“ Majdanpek, te da u slučaju neredovne isporuke, suprotno važećim propisima, kao i vlastitom krivicom zbog eventualno neizmirenih računa, zakupodavac će zakupcu sve nastale troškove po tom osnovu namiriti i odobriti kroz ugovorenu zakupninu, ili na drugi način po dogovoru i istovremeno nadoknaditi izgubljenu dobit (član 17. Ugovora). Zakupac je ugradio vlastito kontrolno brojilo tako da će svakih 30 dana plaćati zakupodavcu stvarnu potrošnju električne energije. Tuženi je podneo tužbu sudu protiv tužioca za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti i neizvršenja ugovornih odredbi, sa predlogom za određivanje privremene mere. Opštinski sud u Majdanpeku, rešenjem P 463/06 od 24.05.2006. godine odredio je privremenu meru na zapisniku, kojom je odobreno tuženom u ovom sporu stupanje u posed prostora koji je predmet ugovora o zakupu, uz učešće izvršnih radnika suda koji su dužni da izvrše popis stvari u tom prostoru. Isti parnični postupak je okončan rešenjem, da se tužba smatra povučenom zbog nedolaska na raspravu 12.06.2006. godine. U postupku obezbeđenja koji je pokrenut po predlogu tuženog, Opštinski sud u Majdanpeku, u predmetu R 119/06 je sačinio zapisnik o oštećenjima u poslovnom prostoru, dana 06.06.2006. godine, izlaskom suda na lice mesta i utvrđena vrednost radova koje treba izvesti da bi se poslovne prostorije koje je koristio tužilac na osnovu zakupa dovele u prvobitno stanje i to veštačenjem preko veštaka građevinske struke, elektrostruke, vodoinstalaterske struke u ukupnom iznosu od 232.716,00 dinara, koji iznos tuženi potražuje. Veštačenjem preko veštaka građevinske struke u ovom postupku utvrđena je vrednost radova tužioca na adaptaciji zakupljenog prostora u ukupnom iznosu od 594.162,65 dinara. Veštačenjem veštaka finansijske struke utvrđena je visina iznosa na ime neplaćene zakupnine i utrošene električne energije od strane tužioca. Presudom Opštinskog suda u Majdanpeku P 973/06 od 11.06.2009. godine (pravnosnažnim delom) je raskinut ugovor o zakupu zaključen između stranaka 16.09.2002. godine i određeno da isti od 01.06.2006. godine pa ubuduće ne proizvodi pravno dejstvo. Drugostepeni sud je saslušanjem tužioca utvrdio da je tužilac novčana sredstva na adaptaciji poslovnog prostora uložio i radove izveo pre zaključenja ugovora o zakupu i dovođenja prostora u funkciju pored radova na glavnom toaletnom čvoru i sistemu klima uređaja iz člana 5. Ugovora, te se radi o uloženim sredstvima koja potražuje u ovom postupku. Za navedene radove iz člana 5. Ugovora, odnosno za njihovu vrednost nije plaćao zakupninu tuženom u određenom vremenskom periodu kako je propisano ugovorom. Tužilac za izvođenje ovih radova nije imao posebnu pismenu saglasnost tuženog, ali je isti bio upoznat, tako da je smatrao da će mu vrednost i tih radova biti priznata kroz zakupninu. Tužilac smatra da tuženom ne duguje zakupninu za traženi period koji nije izmirio i da nije u obavezi da isplati dug za električnu energiju, s obzirom na to da mu tuženi nije isporučivao toplotnu energiju, jer je isečen ventil u poslovnom prostoru, a tuženog o tome nije pismeno obavestio. U odnosu na protivtužbeni zahtev za naknadu štete, tužilac smatra da je nije pričinio tuženom u visini utvrđenoj nalazom veštaka u postupku obezbeđenja dokaza, budući da nije prisustvovao, niti je bio obavešten da će ovaj dokaz biti izveden i da je moguće da su ovu štetu tuženom pričinila treća lica.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prema oceni ovoga suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo, kada je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se obaveže tuženi da isplati tužiocu na ime naknade štete iznos od 594.162,65 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, usvojio protivtužbeni zahtev tuženog, kojim je obavezao tužioca da isplati tuženom na ime neisplaćene zakupnine i utroška električne energije iznos od 492.506,73 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana veštačenja pa do konačne isplate i na ime naknade štete iznos od 232.716,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja prvostepene presude pa do konačne isplate.

Neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu odredbi člana 154., 155. i 567. -597. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“ br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89 i „Službeni list SRJ“ broj 31/91).

Ovo iz razloga, što je pravilan zaključak drugostepenog suda, da, kako se zahtev tužioca odnosi na vrednost izvedenih radova na adaptaciji pre zaključenja ugovora o zakupu, iz čega proizlazi da su posle toga stranke ugovorom regulisale međusobne odnose vezano za uzajamno potraživanja u vezi zakupa, da time što tuženi nije isplatio tužiocu traženi iznos nije pričinio štetu, imajući u vidu da se tuženi kao zakupodavac obavezao da zakupcu na ime uloženih finansijskih sredstava i rada za adaptaciju, kao i za dovođenje u upotrebnu funkciju toaletnog čvora i sistema klima uređaja u prostorijama koje je koristio u zakupljenom prostoru prizna iznos od 5.920 evra, odnosno 355.200,00 dinara a koji će vratiti tužiocu kroz buduće mesečne zakupnine u visini od 90%. Pri tome, odredbom člana 7. ovog ugovora, tužilac se kao zakupac obavezao da o svom trošku, bez obaveze tuženog na isplatu, uradi, proširi i reguliše celokupni montažno demontažni radni i poslovni kapacitet kafića i njegov arhitektonski izgled, posebno deo u holu koji je bio u lošem stanju radi obavljanja delatnosti. Zatim kako tužilac nije platio zakupninu za mesece navedene u nalazu veštaka finansijske struke, niti izmirio ugovorom preuzetu obavezu na plaćanje utrošene električne energije za poslovni prostor i da je njegovo dugovanje po ovim osnovima na nesumnjiv način utvrđeno nalazom i mišljenjem veštaka finansijske struke, to je u obavezi da tuženom isplati ukupan iznos od 492.506,73 dinara kao i na ime oštećenja u lokalu iznos od 232.716,00 dinara.

Kako se odbija, kao neosnovana revizija tužioca i navodi iz revizije nisu od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda, to nije neophodno dalje detaljno obrazlagati ovu presudu u smislu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Troškovi na ime odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice, zbog čega je odbijen kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova na ime odgovora na reviziju na osnovu odredbe člana 154. stav 1. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbi člana 414. stav 1. i 165. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić