.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5562/2018
30.01.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz …, BB iz … i VV iz …, čiji je zajednički punomoćnik Danilo Petrović, advokat iz …, protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 5905/17 od 12.04.2018. godine, u sednici održanoj 30.01.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 5905/17 od 12.04.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 32/14 od 07.07.2017. godine, stavom prvim i drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca kao pravnih sledbenika sada pok. GG, biv. iz …, rehabilitovanog rešenjem Višeg suda u Leskovcu Reh 1/12, povodom osude Vojnog suda u Sarajevu presudom donetom 09.04.1951. godine za krivično delo izdaje na kaznu zatvora sa prinudnim radom u trajanju od 6 godina i gubitka građanskih prava i osude izdržavanjem kazne zatvora od 02.01.1951. godine do 31.12.1953. godine, u ukupnom trajanju od dve godine i jednog meseca, te i kasnijim isključenjem za rad u Vojsci, zbog čega je za vreme lišenja slobode izgubio zaradu u iznosu od 900.000,00 dinara, koju je tuženi obavezan da nadoknadi tužiocima, sa zakonskom zateznom kamatom od 06.07.2017. godine pa do isplate, dok je za veće potraživanje tužbeni zahtev tužilaca odbijen. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 92.750,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 5905/17 od 12.04.2018. godine, preinačena je prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev za rehabilitaciono obeštećenje, a rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi je ukinuto i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su deca pok. GG, biv. iz …. Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Reh 1/12 od 30.05.2013. godine, usvojen je zahtev tužilaca za rehabilitaciju njihovog pokojnog oca i utvrđeno da je ništava presuda Vojnog suda u Sarajevu br. 207 od 09.04.1951. godine, od trenutka donošenja, kojom je pok. GG oglašen krivim za krivično delo izdaje i osuđen na kaznu lišenja slobode sa prinudnim radom u trajanju od 6 godina i gubitka građanskih prava, te da se kao rehabilitovano lice smatra neosuđivanim. Otac tužilaca je preminuo 25.11.1998. godine, a oni su podneli zahtev za rehabilitaciono obeštećenje 27.08.2013. godine. Predmet tužbenog zahteva u ovom sporu je naknada materijalne štete (izgubljene zarade), koju je otac tužilaca pretrpeo za vreme izdržavanja zatvorske kazne u periodu od 02.01.1951. godine do 03.12.1953. godine.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilaca.
Neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u pogledu naknade tražene materijalne štete. Zakon o rehabilitaciji predstavlja lex specialis u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima u pogledu regulisanja prava na obeštećenje za materijalnu i nematerijalnu štetu (rehabilitaciono obeštećenje), propisani krug lica koja imaju određena prava po tom osnovu, kao i obim tih prava, kao i u odnosu na Zakon o nasleđivanju u pogledu prava koja mogu biti predmet nasleđivanja. Odrebom člana 26. stav 1. Zakona o rehabilitaciji predviđeno je da rehabilitovano lice ima pravo na obeštećenje za materijalnu štetu nastalu zbog povrede prava i sloboda, u skladu sa zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi.
Imajući navedeno u vidu, pravilan je zaključak drugostepenog suda da tužiocima, kao deci rehabilitovanog lica Vojislava Stanojkovića ne pripada pravo na naknadu materijalne štete za izgubljenu zaradu, jer prema odredbama Zakona o rehabilitaciji pravo na naknadu materijalne štete pripada samo rehabilitovanom licu, a ne i njegovim naslednicima, odnosno to pravo ne može biti predmet nasleđivanja.
Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
