.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5569/2019
28.01.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Živorad Ikonić advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Šćekić advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog VV izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 100/18 od 06.12.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 28.01.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog VV izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 100/18 od 06.12.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 3544/14 od 04.09.2017. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o trampi nepokretnosti zaključen i overen pred Opštinskim sudom u Ubu dana 03.12.2007. godine pod brojem Ov. .../..., između BB i VV u delu u kojem je tuženi BB raspolagao suterenom kuće sagrađene na katastarskim parcelama .../... i .../... KO ..., u ulici ... ... . Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi VV da se iseli iz sobe na spratu orjentisane ka istočnoj strani površine 12 m2, koja se nalazi u porodičnoj stambenoj zgradi u ulici ... ... izgrađenoj na katastarskim parcelama .../... i .../... KO ... i da istu preda u posed tužilji slobodnu od lica i stvari. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da na ime troškova parničnog postupka isplati tuženom VV iznos od 58.500,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude sa zakonskom zateznom kamatom od 04.09.2017. godine do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 100/18 od 06.12.2018. godine, stavom prvim izreke preinačena je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P 3544/14 od 04.09.2017. godine u drugom stavu izreke, tako što je usvojen zahtev tužilje i obavezan tuženi VV da se iseli iz sobe na spratu orjentisane ka istočnoj strani, površine 12 m2, koja se nalazi u porodičnoj sambenoj zgradi izgrađenoj na katastarskim parcelama .../... i .../... KO ... u ulici ... ... i da je preda u posed tužilji slobodnu od lica i stvari u roku od 15 dana od dana dostavljanja presude pod pretnjom izvršenja. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u trećem stavu izreke presude Drugog osnovnog suda u Beogradu P 3544/14 od 04.09.2017. godine, tako što je obavezan tuženi VV da isplati tužilji iznos od 94.820,00 dinara na ime troškova celog postupka u roku od 15 dana od prijema otpravka presude pod pretnjom izvršenja.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi VV je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom predviđenih razloga.
Tužilja je podnela odgovor na reviziju.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog VV nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na postojanje drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz stava 2. navedenog člana, koje su članom 407. stav 1. tačka 2. ZPP predviđene kao razlozi za ovaj vanredni pravni lek, niti da je drugostepeni sud pogrešno primenio ili propustio da primeni neku procesnu odredbu, što je uticalo ili moglo uticati na pravilnost odluke o žalbi.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi BB su suvlasnici zgrade u ulici ... broj ... u ... sa jednakim suvlasničkim udelima. Oni su pravo susvojine stekli ugovorom o poklonu Ov. .../... od 13.02.1991. godine. Tim ugovorom (član 2) ugovorne strane su saglasno utvrdile da po ½ suvlasništva na označenoj zgradi čine, u korist poklonoprimca - tužilje sve prostorije u suterenu i soba na spratu sa istočne strane, sa pravom prolaza uz stepenište i kroz hodnik na spratu, a u korist poklonoprimca - tuženog BB sve prostorije u parteru, soba na spratu sa zapadne strane i kupatilo na spratu, kao i da će poklonoprimci zgradu na taj način i koristiti. Poklonodavac - otac tužilje i tuženog BB bio je vlasnik i nepokretnosti u ulici ... broj ... u ... koje su, kao njegova zaostavština, raspravljene rešenjem O. 2029/99 od 03.02.2000. godine i tužilja oglašena za jedinog naslednika te imovine. U postupku raspravljanja zaostavštine tuženi BB dao je naslednu izjavu o ustupanju svog naslednog dela tužilji. Tužilja i tuženi BB su nakon očeve smrti postigli dogovor da tuženi koristi i sobu na spratu sa istočne strnae zgrade. Ugovorom o trampi Ov. .../... od 03.12.2007. godine tuženi BB je svoj suvlasnički udeo na zgradi u ulici ... ... u ..., koji se sastoji od suterena i partera, razmenio za nepokretnosti tuženog VV u ulici ... broj ... u ... - ... .
Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio deo tužbenog zahteva kojim je tužilja tražila iseljenje tuženog VV iz sobe na spratu zgrade orijentisane ka istočnoj strani i njenu predaju u posed. Po stanovištu tog suda, tužilja nije vlasnica predmetne sobe zato što je istu ustupila tuženom BB, po dogovoru postignutom sa tuženim da se on odrekne nasledstva na zaostavštini njihovog oca, koji je tom sobom raspolagao ugovorom o trampi zaključenim sa tuženim VV. Istom presudom prvostepeni sud je utvrdio ništavost ugovora o trampi ali samo u pogledu suterena kuće.
Drugostepeni sud je zbog pogrešne primene materijalnog prava preinačio prvostepenu presudu u delu kojim je odlučeno o kondemnatornom tužbenom zahtevu. Po nalaženju tog suda, tužilja i tuženi BB kao suvlasnici sporne kuće nisu izvršili njenu deobu koja bi na odgovarajući način bila evidentirana u katastru, već su sporazumno uredili način njenog korišćenja tako da se ustupanje sporne sobe tuženom BB može posmatrati samo kao izmena načina korišćenja zajedničke stvari. Zbog toga, po shvatanju drugostepenog suda, tuženi BB nije mogao ugovorom o trampi raspolagati realnim delom zgrade i zato tuženi VV nema valjan pravni osnov za korišćenje sporne sobe u odnosu na koji tužilja, kao suvlasnik, osnovano zahteva zaštitu u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.
I po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, tužilja osnovano zahteva zaštitu prava svojine, zbog čega nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Ugovorom o poklonu Ov. 2041/91 od 13.02.1991. godine tužilja i tuženi BB stekli su pravo susvojine sa po ½ idealna dela na kući kućni broj ... u ulici ... u ... . Tim ugovorom poklonoprimci su istovremeno postigli i pisani sporazum o deobi zgrade (član 2), po kojem je tužilji uz sve prostorije u suterenu pripala i soba na spratu sa istočne strane zgrade sa pravom prolaza stepeništem i hodnikom na spratu, a tuženom BB sve prostorije u parteru, kupatilo i soba sa zapadne strane naspratu, uz dogovor da će zgradu na taj način i koristiti. Ustupanje sporne sobe na spratu - dela zgrade koji je deobom pripao tužilji, bez obzira na pobude i osnov po kojem je izvršeno, predstavlja promet nepokretnosti koji ne proizvodi pravno dejstvo jer nije praćen zakonom propisanom formom pravnog posla. Zbog toga je tužilja i dalje vlasnica predmetne sobe - realnog dela kuće koji joj je pripao sporazumom o deobi sadržanim u članu 2. ugovora o poklonu, zbog čega osnovano zahteva iseljenje tuženog VV po osnovu člana 37. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Ugovo o trampi ne može biti osnov po kojem je tuženi VV stekao pravo svojine na toj sobi jer ni njegov saugovarač to pravo nije imao, a istu je koristio na osnovu tužiljine dozvole, koju je ona uskratila tuženom.
Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
