U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Ivan Stančevski, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Niša, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Niša, radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2831/2020 od 19.05.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 17.05.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2831/2020 od 19.05.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Nišu P 254/2019 od 22.09.2020. godine usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je tuženi Grad Niš supsidijarni dužnik po rešenju Opštinskog suda u Nišu 1R 348/2000 od 10.04.2001. godine. (stav 1. izreke) Usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu isplati 41.980.930,30 dinara sa kamatom u visini rasta cena na malo, prema poslednjim objavljenim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike i to od 03.06.2009. godine (otvaranje stečajnog postupka) do 27.07.2012. godine (odluke Ustavnog suda) a od 27.07.2012. godine sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate do konačne isplate. (stav 2. izreke) Obavezan je tuženi da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 565.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate. (stav 3. izreke).

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2831/2020 od 19.05.2021. godine u stavu prvom izreke odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke, u delu stava drugog izreke za iznos od 41.980.930,30 dinara i u stavu trećem izreke. Istom presudom u stavu drugom izreke preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava drugog izreke kojim je odlučeno o kamati na glavno potraživanje, tako što se na deo dosuđenog iznosa od 14.488.236,00 dinara dosuđuje zakonska zatezna kamata počev od 18.03.2019. godine kao dana utuženja pa do konačne isplate, dok se tužbeni zahtev tužioca za isplatu kamate na navedeni iznos od 03.06.2009. godine do 17.03.2019. godine, kao i zahtev za isplatu dosuđene kamate na iznos od 27.492.666,00 dinara počev od 03.06.2009. godine do isplate odbija kao neosnovan. Stavom trećim izreke odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno je izjavio reviziju tužilac zbog pogrešne primene materijalnog prava i tuženi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev 5570/2021 od 09.12.2021. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija tužioca.

Odlučujući o reviziji tuženog na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku ocenjeno je da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud u postupku po reviziji vodi računa po službenoj dužnosti. Ukazivanje tuženog u reviziji na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku nije od značaja, jer ukazana bitna povreda postupka nije razlog za izjavljivanje revizije propisan članom 407. istog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je pravni sledbenik, unuk po pok. ocu BB, sada pok. VV i GG, kojima su 1950. godine, rešenjem Sreskog suda u Nišu, zbog neizmirenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda konfiskovane kp.br. ... KO Niš – ... i kp.br. ... KO ... Rešenjem Komisije za vođenje postupka i donošenje rešenja po zahtevima za vraćanje zemljišta od 06.09.1991. godine utvrđeno je da je osnovan zahtev pravnog prethodnika tužioca, BB, za povraćaj konfiskovanog zemljišta. Pravnosnažnim i izvršnim rešenjem Opštinskog suda u Nišu 1R 348/2000 od 10.04.2001. godine određena je naknada za konfiksovane parcele u ukupnom iznosu od 16.215.523,30 dinara, utvrđen rok za isplatu u trajanju od deset godina od pravnosnažnosti rešenja i obavezan je PIK Niš da navedenu naknadu isplati pravnom prethodniku tužioca. Pravni prethodnik tužioca je delimično namiren za iznos od 3.500.000,00 dinara na ime troškova izvršnog postupka, kamate, dela glavnog duga i takse. Dana 03.06.2009. godine otvoren je stečajni postupak nad PIK Niš u kome je tužiocu priznato potraživanje u iznosu od 41.980.903,00 dinara od čega je glavni dug 14.888.236,00 dinara a kamata iznosi 27.492.266,00 dinara. Prema izveštaju Privrednog suda u Nišu za sada nije moguće unovčenje imovine stečajnog dužnika i namirenje stečajnih poverilaca, niti se može precizno reći kada će se postupak stečaja okončati.

Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je pobijanom odlukom primenjeno materijlano pravo usvajanjem tužbenog zahteva.

Odredbama člana 12. stav 1. i 3. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljištnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda („Sl. glasnik RS“ br. 18/91, 20/92, 42/98) je propisano da u slučaju kada ranijem sopstveniku po odredbama ovog zakona pripadne pravo na novčanu naknadu za oduzeto zemljište, isplata naknade pada na teret organizacije koja koristi zemljište u momentu određivanja naknade. U slučaju kada organizacija nije u mogućnosti da isplati novčanu naknadu obavezu isplate te naknade izvršiće opština, a ako i ona to nije u mogućnosti, ovu obavezu izvršiće Republika Srbija. Prema članu 12 b, stav 1. i 3. istog zakona u slučaju kada je visinu novčane naknade utvrdio nadležni sud naknda se plaća u jednakim tromesečnim ratama, u roku od 10 godina, počev od isteka godine dana od dana pravnosnažnosti sudske odluke. Na dospele obaveze plaća se kamata u visini rasta cena na malo, prema poslednjim objavljenim podacima Republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

U ovom slučaju ispunjeni su zakonski uslovi za prelazak novčane obaveze na tuženog umesto organizacije koja, zbog insolventnosti to nije u mogućnosti. Iz citiranih odredbi proizilazi supsidijarna odgovornost tuženog za isplatu naknade, određene odlukom nadležnog upravnog organa. Revizijom se neosnovano ponavljaju navodi o osnovanosti prigovora zastarelosti potraživanja. Supsidijarnost obaveze tuženog za isplatu podrazumeva da je tužilac prethodno zahtevao ispunjenje obaveze od glavnog dužnika i da glavni dužnik svoju obavezu nije izvršio. U ovom slučaju glavni dužnik je samo delimično izvršio svoju novčanu obavezu a kako je nad glavnim dužnikom otvoren stečajni postupak, tužilac je u pokrenutom stečajnom postupku prijavio svoje potraživanje i odlukom stečajnog suda potraživanje mu je priznato 22.04.2010. godine. Rok zastarelosti nije započet pre otvaranja stečajnog postupka a stečaj je još uvek u toku. Stoga prema okolnostima konkretnog slučaja podnošenjem tužbe 18.03.2019. godine potraživanje tužioca nije zastarelo. Pravilna je ocena drugostepenog suda da u odnosu na tužioca nema mesta primeni člana 1019 stav 2. Zakona o obligacionim odnosima već 379. stav 1. istog zakona koji u ovom slučaju nije protekao.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić