Rešenjem Višeg suda u Kruševcu Gž 3209/23 od 19.10.2023. godine, odbijena je žalba protivnika predlagača i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u KruševcuR1 159/19 od 02.06.2023. godine, kojim je protivnik predlagača obavezan da predlagaču naknadi troškove postupka u iznosu od 230.760,00 dinara.

Protiv pravnosnažnih rešenja donetih u drugom stepenu, protivnik predlagača je blagovremeno izjavio revizije iz čije sadržine proizlazi da ista pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuje odredba ovog zakona o reviziji protiv presude.

Odlučujući o reviziji izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kruševcu Gž 944/23 od 06.04.2023. godine, po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj protivnika predlagača.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada predlagaču za eksproprisanu nepokretnost za koju je planskim dokumentom izvršena promena namene iz poljoprivrednog u gradsko građevinsko zemljište pre donošenja rešenja o eksproprijaciji. Pobijana odluka zasnovana je na primeni odredbe člana 88. Zakona o planiranju i izgradnji (''Službeni glasnik RS'', br. 72/09 ... 83/18), tako što je naknada predlagaču određena na osnovu tržišne vrednosti predmetne nepokretnosti kao gradskog građevinskog zemljišta. Pravnosnažna odluka ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za građevinsko zemljište izraženo u odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Ustavnog suda, da poreska uprava vrši samo procenu tržišne vrednosti nepokretnosti, što predstavlja najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost, a ne određuje njenu tržišnu cenu i da dokaz veštačenjem nije isključen u ovoj vrsti postupka. Pripadajući iznos novčane naknade predlagaču utvrđen je veštačenjem i visina novčane naknade je određena primenom kriterijuma koje je veštak uzeo u obzir pri određivanju tržišne vrednosti eksproprisane parcele. Drugostepena odluka je u skladu sa praksom po kojoj se tržišna vrednost određuje prema svrsi zbog koje je u skladu sa planskim aktom utvrđen javni interes i doneto pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, koji se primenjuje na osnovu člana 27. stav 2. i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku - ZVP ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82, 48/88, "Sl. glasnik RS", br. 46/95...14/2022), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv odluke protiv koje se po zakonu ne može izjaviti.

Odredbom člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, koji se primenjuje u ovom postupku, propisano je da je u postupku u kome se odlučuje o imovinsko- pravnim stvarima revizija dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Članom 420. stav 1. ZPP propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

S tim u vezi, na revizijski postupak u ovoj pravnoj stvari shodno se primenjuje imovinski cenzus za izjavljivanje revizije propisan članom 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Inicijalni akt - predlog u ovoj pravnoj stvari podnet je 05.12.2019. godine i vrednost predmeta spora je 804.700,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS za 1 evro na dan podnošenja predloga iznosi dinarsku protivvrednost 6.846,81 evra.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja inicijalnog akta, to revizija protivnika predlagača nije dozvoljena prema članu 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP i člana 30. stav 2. ZVP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Odlučujući o reviziji izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kruševcu Gž 3209/23 od 19.10.2023. godine, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji. Naime, revizijom se pobija odluka koja ne čini glavni zahtev, kojom je odlučeno o troškovima postupka, čiji obračun se vrši u svakoj parnici pojedinačno, na osnovu advokatske i taksene tarife, prema uspehu u sporu, uzimajući u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja postupka. Budući da se osporava sporedna odluka o procesnom pitanju konkretnog spora, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu trećem izreke, primenom člana 404. stav 2. ZPP.

Revizija nije dozvoljena ni kao redovna, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. ZPP.

Odredbom člana 28. ZPP, propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1). Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2).

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv drugostepene odluke o troškovima postupka, dakle protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju predlagača koje ne predstavlja predmet spora, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu četvrtom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković