Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Vesne Subić, Biljane Dragojević, Jelice Bojanić Kerkez i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dalibor Radović, advokat iz ..., protiv tuženog BB, iz ..., čiji je punomoćnik Vladislav Kostić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž br. 418/2018 od 27.08.2018. godine, na sednici održanoj 17.04.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE predlog tuženog da se o reviziji izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž br. 418/2018 od 27.08.2018. godine odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž br. 418/2018 od 27.08.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu P br. 173/15 od 17.01.2018. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati, i to za pretrpljeni strah iznos od 21.000,00 dinara, za pretrpljene fizičke bolove iznos od 21.000,00 dinara, za duševne bolove za umanjenje životne aktivnosti iznos od 90.000,00 dinara, sa zateznom kamatom od presuđenja do isplate, dok je odbijen zahtev za naknadu nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove preko dosuđenog iznosa od 21.000,00 dinara do traženih 30.000,00 dinara, za pretrpljeni strah preko dosuđenog iznosa od 21.000,00 dinara do traženih 30.000,00 dinara i za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti preko dosuđenog iznosa od 90.000,00 dinara do traženih 110.000,00 dinara. Obavezan je tuženi da na ime naknade materijalnih troškova sastava prijave i prigovora od strane advokata isplati iznos od 6.000,00 dinara, dok je preko dosuđenog iznosa od 6.000,00 dinara pa do traženih 12.000,00 dinara tužbeni zahtev odbijen, te da na ime naknade materijalnih troškova za potvrdu o saobraćajnoj nezgodi – isplati iznos od 650,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, da na ime naknade štete na motociklu isplati iznos od 36.048,40 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate a preko dosuđenog iznosa od 36.048,40 dinara pa do traženih 43.776,00 dinara zahtev je odbijen, kao i da na ime naknade materijalnih troškova sastava prigovora u mirnom postupku isplati iznos od 3.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, a preko dosuđenog iznosa od 3.000,00 dinara pa do traženog iznosa od 6.000,00 dinara odbijen. Obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 186.208,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž br. 418/2018 od 27.08.2018. godine, žalba tuženog je odbijena i presuda Osnovnog suda u Vrbasu je u pobijanom usvajajućem delu potvrđena. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, predlažući da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP, zbog ujednačvanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Vrhovni kasacioni sud smatra da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog jer je revizija usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, a ne postoji ni potreba za odlučivanjem o izuzetnoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse jer uz reviziju nisu priložene suprotne odluke u istoj pravnoj stvari, niti postoji u reviziji pozivanje na njih.

Sa iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 55/14) Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju tužba radi naknade štete podneta je 03.02.2015. godine a vrednost predmeta spora pobijanog dela je iznos od 177.698,40 dinara (1.447,86 evra). Pobijana drugostepena presuda doneta je 27.08.2018. godine.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tuženog nije dozvoljena.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Ljubica Milutinović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić