Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić, Danijele Nikolić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., koje zastupa Nebojša Avlijaš, advokat iz ..., protiv tužene Advokatske komore Beograd, sa sedištem u Beogradu, koju zastupa Jovica Todorović, advokat iz .., radi poništaja odluka, odlučujući o revizijama tužilaca i tužene, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 10189/18 od 23.05.2019. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž 10189/18 od 19.07.2019. godine, u sednici veća održanoj 24.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 10189/18 od 23.05.2019. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž 10189/18 od 19.07.2019. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 10189/18 od 23.05.2019. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž 10189/18 od 19.07.2019. godine.

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, izjavljenoj protiv stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 10189/18 od 23.05.2019. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž 10189/18 od 19.07.2019. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 10189/18 od 23.05.2019. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž 10189/18 od 19.07.2019. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene izjavljena protiv stava drugog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 10189/18 od 23.05.2019. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž 10189/18 od 19.07.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P1 115/2017 od 13.06.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se ponište sve izborne radnje preduzete u vezi izbora u Advokatskoj komori Beograda, zakazanih za 08.04.2017. godine i održanih 13.05.2017. godine u „Svečanoj sali“ opštine Stari grad u Beogradu. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se poništi odluka o sazivanju vanredne Skupštine tužene od 29.03.2017. godine, dostavljena i zavedena u evidenciji tužene 30.03.2017. godine, pod evidencionim brojem 1094/17. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se poništi odluka vanredne Skupštine tužene od 08.04.2017. godine, dostavljena i zavedena u evidenciji tužene 25.04.2017. godine pod evidencionim brojem 1423/17. Stavom četvrtim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se poništi odluka radnog tela Skupštine Advokatske komore za pripremu izbora od 28.04.2017. godine, bez delovodnog broja, o održavanju izborne skupštine u Advokatskoj komori Beograda 13.05.2017. godine u „Svečanoj sali“ opštine Stari grad u Beogradu, potpisana od stane VV, advokata u ... . Stavom petim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se poništi odluka izborne komisije o utvrđivanju rezultata glasanja za nosioce funkcije i članove organa Advokatske komore Beograda, sadržana u zapisniku o radu izborne komisije na sprovođenju i utvrđivanju rezultata glasanja na izborima koji su zakazani 08.04.2017. godine i održani 13.05.2017. godine u „Svečanoj sali“ opštine Stari grad u Beogradu broj 1458/17-10 od 13.05.2017. godine. Stavom šestim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se ponište rešenja verifikacione komisije o potvrđivanju mandata nosilaca funkcija i članova organa Advokatske komore koji su izabrani na izbornoj skupštini Advokatske komore Beograda, koja je održana 13.05.2017. godine, broj 1458/17-11 od 19.05.2011. godine. Stavom sedmim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova parničnog postupka, kao neosnovan.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 10189/18 od 23.05.2019. godine, ispravljenom rešenjem istog suda Gž 10189/18 od 19.07.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilaca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P1 115/17 od 13.06.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbačena je žalba tužene izjavljena od strane zakonskog zastupnika izabranog predstavnika Advokatske komore Beograda na sednici skupštine od 10.06.2017. godine, kao nedozvoljena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući odluku u stavu prvom izreke, sa predlogom da se o reviziji odluči primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku. Tužena je, takođe blagovremeno, izjavila revizije zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o revizijama odluči primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužilaca izjavljene protiv stava prvog izreke drugostepene presude, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilaca, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. ZPP.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - US, 74/2013 - US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je to potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Stavom 2. istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

U konkretnom slučaju, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, niti za ujednačavanje sudske prakse, odnosno novim tumačenjem prava. Ovo imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, kao i način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. Osim toga, tužioci nisu uz reviziju dostavili presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari, s tim da drugačija odluka ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužilaca u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne Banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju, tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 14.08.2017. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 10.000 dinara.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužilaca nije dozvoljena.

Shodno izloženom, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužene, izjavljene protiv stava prvog izreke drugostepene presude, u smislu člana 410. stav 2. tačka 4. ZPP i utvrdio da je revizija tužene nedozvoljena.

Zakonom o parničnom postupku, članom 410. stavom 2. tačkom 4. propisano je da revizija nije dozvoljena ako je reviziju izjavilo lice koje nema pravni interes za podnošenje revizije.

U konkretnom slučaju tužena nema pravni interes da pobija drugostepenu presudu u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda, jer je tom presudom tužbeni zahtev tužilaca u celosti odbijen u odnosu na tuženu. Tužena bi imala pravni interes za podnošenje revizije samo u slučaju da je pobijanom presudom usvojen tužbeni zahtev, što ovde nije slučaj.

Imajući navedeno u vidu, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu četvrtom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.

Zbog nepostojanja opštih uslova od kojih zavisi pravo na reviziju protiv presude drugostepenog suda, nema ni uslova za ocenu dozvoljenosti posebne revizije tužene, izjavljene protiv stava prvog izreke drugostepene presude, u smislu člana 404. ZPP, pa je odlučeno kao u stavu trećem izreke rešenja.

Ispitujući pravilnost pobijanog rešenja sadržanog u stavu drugom izreke drugostepene presude, kojim je odbačena žalba tužene kao nedozvoljena, u smislu člana 408. u vezi člana 420. stav 3. i 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Odredbom člana 389. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu žalbu odbaciti drugostepeni sud rešenjem, ako to nije učinio prvostepeni sud, bez odlaganja (član 378), dok je odredbom člana 378. stav 3. istog zakona propisano da je žalba nedozvoljena ako je žalbu izjavilo lice koje nije ovlašćeno za izjavljivanje žalbe, ako je žalbu izjavilo lice koje se odreklo ili je povuklo žalbu ili ako lice koje je izjavilo žalbu nema pravni interes za izjavljivanje žalbe.

Postojanje pravnog interesa za izjavljivanje žalbe, u svakom slučaju, pa i u konkretnom slučaju – izjavljivanje žalbe protiv presude kojom je u celosti odbijen tužbeni zahtev u odnosu na tuženu, podrazumeva postojanje mogućnosti da se po izjavljenom pravnom leku donese povoljnija odluka za žalioca, ovde tuženu, od odluke protiv koje je izjavljena žalba. U konkretnom slučaju, pravnosnažnom prvostepenom presudom odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca prema tuženoj. Protiv navedene presude tužena je izjavila žalbu koja je odbačena zbog nedostatka pravnog interesa. Saglasno navedenom, tužena bi imala pravni interes za podnošenje žalbe samo u slučaju da je pobijanom presudom usvojen tužbeni zahtev, što nije slučaj u konkretnoj pravnoj stvari.

Kako iz navedenog proizlazi da po izjavljenom pravnom leku – žalbi tužene ne bi bila doneta povoljnija odluka za tuženu, to po oceni Vrhovnog kasacionog suda tužena nema pravni interes za podnošenje žalbe protiv odluke kojom je odbijen tužbeni zahtev, pa je iz tog razloga, drugostepeni sud pravilnom primenom člana 389. stav 1. u vezi člana 378. stav 3. Zakona o parničnom postupku, njenu žalbu odbacio kao nedozvoljenu.

Shodno izloženom, imajući u vidu da revizija tužene ne sadrži navode koji bi doveli u sumnju pravilnost drugostepene odluke u označenom delu, primenom člana 414. u vezi člana 420. stav 3. i 6. ZPP, odlučeno je kao u stavu petom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić