U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA, BB i VV, svih iz ... i GG iz ..., koje zastupa punomoćnik Miodrag Jelić, advokat iz ..., protiv tuženog DD iz ..., koga zastupa Bratislav Todorović, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 223/2018 od 01.08.2018. godine, u sednici održanoj 20.11.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 223/2018 od 01.08.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 12569/2016 od 14.09.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da sud poništi pismeno zaveštanje pred svedocima ostavioca pok. ĐĐ iz ... koje je sačinjeno dana 12.03.2012. godine, tako da ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo jer nije sačinjeno u formi propisanoj Zakonom o nasleđivanju, što je tuženi dužan da prizna i trpi. Stavom drugim izreke, obavezani su tužioci da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka isplate iznos od 118.600,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 223/2018 od 01.08.2018. godine, preinačena je prvostepena presuda i usvojen je tužbeni zahtev tužilaca i poništeno je pismeno zaveštanje pred svedocima ostavioca pok. ĐĐ, koje je sačinjeno dana 12.03.2012. godine, tako da ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo, jer nije sačinjeno u formi propisanoj Zakonom o nasleđivanju, što je tuženi DD dužan da prizna. Obavezan je tuženi da tužiocima na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 223.000,00 dinara u roku od 15 dana.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i bitne povrede parničnog postupka, a iz sadržine revizijskih navoda proizilazi da je revizija izjavljena zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14) prema kojoj odredbi je revizija uvek dozvoljena kada drugostepeni sud preinači presudu i odluči o zahtevima stranaka, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitnih povreda iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede postupka se u reviziji i ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pok. ĐĐ biv. iz ..., koji je preminuo ...12.2012. godine, dana 12.03.2012. godine sačinio je i pred svedocima potpisao testament koji su u svojstvu testamenih svedoka svojeručno potpisali EE i ŽŽ. U postupku raspravljanja zaostavštine pok. ĐĐ dana 05.03.2013. godine proglašeno je osporeno zaveštanje, a tužioci su kao zakonski naslednici o postojanju zaveštanja saznali dana 14.05.2013. godine, kada su pred ostavinskim sudom isto osporili zbog nedostatka forme, pa su rešenjem Osnovnog suda u Nišu O 351/13 od 14.05.2013. godine upućeni na parnicu radi dokazivanja pravne važnosti testamenta. Postupajući po rešenju ostavinskog suda od 14.05.2013. godine, tužioci su dana 25.09.2013. godine podneli tužbu protiv tuženog DD i tražili da se utvrdi da osporeno zaveštanje pok. ĐĐ koje je sačinjeno 12.03.2012. godine je ništavo i da ne proizvodi pravno dejstvo. U toku parničnog postupka podneskom od 30.03.2017. godine tužioci su precizirali tužbeni zahtev i predložili da sud poništi osporeno zaveštanje jer nije sačinjeno u formi propisanoj Zakonom o nasleđivanju, budući da je zaveštajni svedok ŽŽ srodnik testatora sada pok. ĐĐ u četvrtom stepenu srodstva sa kojih razloga nije mogao biti svedok zaveštanja. Iz nalaza i mišljenja veštaka dr Dragane Ranđelović, prvostepeni sud je utvrdio da je sada pok. ĐĐ u vreme sačinjavanja testamenta bio očuvane testamentalne sposobnosti.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, ceneći blagovremenost tužbe za poništaj osporenog zaveštanja u smislu člana 170. Zakona o nasleđivanju, prvostepeni sud je zaključio da tužbeni zahtev tužilaca nije osnovan, jer je protekao rok od jedne godine u kome se po zakonu pred sudom može tražiti poništaj rušljivog zaveštanja. Ovo sa razloga što su tužioci za zaveštanje koje je proglašeno 05.03.2013. godine saznali 14.05.2013. godine, pa kako su tek podneskom od 30.03.2017. godine tužbenim zahtevom tražili poništaj spornog testamenta iz razloga nedostatka forme (rušljiv) to je prvostepeni sud zaključio da je zahtev neblagovremen jer je podnet po proteku subjektivnog roka od godinu dana u kome se pred sudom isti osnovano može zahtevati.

Odlučujući o žalbi tužilaca, Apelacioni sud u Nišu je zauzeo drugačije stanovište. Prema stavu Apelacionog suda, odredbom člana 112. stav 1. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaveštajni svedoci moraju biti pismeni, punoletni, potpuno sposobni, izuzev kod usmenog zaveštanja kada svedoci ne moraju biti pismeni, dok je odredbom člana 113. stav 1. istog zakona propisano da zaveštajni svedok između ostalog ne može biti lice koje je zaveštaocu krvni srodnik u prvoj liniji, niti pobočni srodnik zaključno sa četvrtim stepenom srodstva. Prema članu 170. Zakona o nasleđivanju rok za podnošenje zahteva za poništaj zaveštanja zbog povrede oblika nepoštovanja uslova određenih zakonom (rušljivost) je godinu dana od dana saznanja (subjektivni rok), a objektivni rok je 10 godina od dana proglašenja zaveštanja, s tim da rok od jedne godine ne može početi da teče pre proglašenja zaveštanja. Tužioci su podneli tužbu dana 25.09.2013. godine tj. u roku od godinu dana propisanog članom 170. ZON. U činjeničnim navodima tužbe su pored apsolutne ništavosti osporenog testamenta (... poslovne sposobnosti zaveštaoca) ukazali i na rušljivost zaveštanja jer jedan od testamentanih svedoka ŽŽ, zbog srodstva sa zaveštaocem nije ispunjavao zakonom propisane uslove da bude svedok zaveštanja koja činjenica u smislu člana 168. ZON takvo zaveštanje čini rušljivim. Dalje tužioci su ukazujući na već ranije istaknute razloge rušljivosti osporenog testamenta podneskom od 30.03.2017. godine precizirali tužbeni zahtev i predložili da se zbog neispunjenosti zakonom propisanih uslova u obliku i formi osporeno zaveštanje kao rušljivo poništi. Shodno tome, Apelacioni sud nalazi da su tužioci danom podnošenja tužbe, a to je 25.09.2013. godine blagovremeno istakli svoj zahtev i ispoštovali rok od godinu dana u smislu člana 170. ZON i u činjeničnom navodu naznačili da je testament rušljiv jer ne ispunjava uslove iz člana 170. ZON zbog nedostatka u formi. Taj navod iz tužbe tužilaca tužioce uvodi u rok u kome se može tražiti poništenje testamenta predviđen članom 170. ZON. Kako ŽŽ kao srodnik testatora sada pok. ĐĐ je u četvrtom stepenu srodstva, isti nije mogao biti svedok sa kojih razloga osporeno zaveštanje nije sačinjeno u obliku i pod uslovom propisanim članom 85. ZON, pa je sud shodno članu 394. stav 1. tačka 4. ZPP preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev tužilaca.

Ocenjujući navode revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zaključak i odluka drugostepenog suda zasniva na pravilnoj primeni materijalnog prava, te da je pobijanom presudom drugostepeni sud pravilno postupio kada je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev tužilaca, a iz razloga koje prihvata i ovaj sud. Prema članu 113. stav 1. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaveštajni svedok između ostalog ne može biti lice koje je zaveštaocu krvni srodnik u prvoj liniji niti pobočni srodnik zaključno sa četvrtim stepenom srodstva. Svedok ŽŽ je srodnik testatora sada pok. ĐĐ u četvrtom stepenu srodstva sa kojih razloga nije mogao biti svedok zaveštanja. S druge strane pravilno zaključuje Apelacioni sud da je ispoštovan rok predviđen član 170. Zakona o nasleđivanju kojom odredbom je propisano da se poništaj zaveštanja zbog povrede oblika i nepoštovanja uslova određenih zakonom (rušljivost) može zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za zaveštanje, a najkasnije u roku od 10 godina. Tužioci su podneli tužbu dana 25.09.2013. godine. Zaveštanje je proglašeno 05.03.2013. godine, a tužioci su saznali za zaveštanje 14.05.2013. godine. Iako petitumom tužbenog zahteva nije traženo da se poništi zaveštanje pokojnog ĐĐ, već da se utvrdi ništavost zbog nemogućnosti testatora da shvati značaj svojih postupaka u smislu utvrđivanja testamentalne sposobnosti zaveštaoca, u činjeničnom stanju ukazali su na rušljivost zaveštanja navodeći da jedan od testamentanih svedoka ŽŽ zbog srodstva sa zaveštaocem nije ispunjavao zakonom propisane uslove da bude svedok zaveštanja, te da je to činjenica koja u smislu člana 168. ZON takvo zaveštanje čini i rušljivim. Preciziranje tužbenog zahteva tužilaca podneskom od 30.03.2017. godine ne znači da se rok za poništaj testamenta zbog nedostatka forme može vezivati za taj datum u smislu člana 170. ZON jer je razlog za poništaj testamenta od tužilaca istaknut već u samoj tužbi koja je podneta 25.09.2013. godine što znači u roku koje propisuje odredbe člana 170. ZON. Razlog za rušljivost testamenta je istaknut još momentom podnošenja tužbe, pa bez obzira što petitumom tužbenog zahteva nije tražen poništaj testamenta već utvrđivanje ništavosti testamenta zbog postojanja nesposobnosti testatora ne znači da nije ispoštovan rok predviđen članom 170. Zakona o nasleđivanju iako je od strane tužilaca tužbeni zahtev preciziran podneskom od 30.03.2017. godine.

Navodima iz revizije tuženog ukazuje na nepotpuno i pogrešno utvrđeno činjenično stanje, ali kako se revizija ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 407. stav 2. ZPP), to se ovaj sud nije upuštao u ispitivanje tih revizijskih navoda.

Iz napred iznetih razloga primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić