Pobijanim rešenjem drugostepenog suda, odbijena je žalba VV i potvrđeno prvostepeno rešenje kojim je odbačen predlog za ponavljanje postupka predlagača VV, kao nedozvoljen. Sudovi svoju odluku zasnivaju na činjenici da se pravnosnažno okončani postupak može ponoviti isključivo po predlogu stranke, a kako u konkretnom slučaju predlagač nije stranka u postupku već supruga tuženog, zaključuju da ona nema pravo da u smislu člana 422. ZPP podnosi predlog za ponavljanje postupka u kome nije učestvovala.

Vrhovni kasacioni sud je našao da je pogrešna ocena nižestepenih suda o nedozvoljenosti predloga VV iz ... za ponavljanje postupka, s obzirom da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi iz člana 422. tačka 1. u vezi sa članom 211. ZPP.

Naime, postupak čije se ponavljanje traži, pokrenut je tužbom podnetom 18.06.2010. godine, a pravnosnažno je završen donošenjem presude na osnovu priznanja Prvog osnovnog suda u Beogradu P 75793/10 od 22.11.2010. godine, pa je postupak u toj pravnoj stvari sproveden po odredbama Zakona o parničnom postupku objavljenom u „Službenom glasniku RS“ br. 125/04 i 111/09, koji je u tom periodu bio na snazi. Odluka po vanrednom pravnom leku, u koje spada i predlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka, donosi se primenom Zakona o parničnom postupku koji je važio u vreme donošenja odluka kojima je postupak pravosnažno okončan.

Razlozi za ponavljanje postupka propisani su članom 422. navedenog Zakona o parničnom postupku. Naime, odredbom člana 422. tačka 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem dostavljanja, nije bila data mogućnost da raspravlja pred sudom.

Ponavljanje postupka je vanredni pravni lek, kojim se pobija pravosnažana sudska odluka, pored ostalog, zbog postojanja povreda pravila parničnog postupka koje samim postojanjem čine odluku nepravilnom. Razlog za ponavljanje postupka propisan članom 422. tačka 1. ZPP postoji kada je u pravosnažno okončanom postupku povređeno načelo kontradiktornosti i stranka onemogućena da raspravlja pred sudom o predmetu spora ili o zahtevima, predlozima i navodima protivne stranke.

Odredbom člana 211. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da ako pravno dejstvo presude treba da se odnosi i na umešača, on ima položaj jedinstvenog suparničara (član 204), dok je stavom 2. istog člana propisano da umešač sa položajem jedinstvenog suparničara može da izjavi vanredni pravni lek i u parnici u kojoj do nastupanja pravnosnažne odluke o tužbenom zahtevu nije učestvovao kao umešač, kao i da učestvuje u postupku povodom zahteva za zaštitu zakonitosti.

Suparničarstvo je procesno pravna kategorija i to po pravilu fakultativna. Međutim, postoji poseban tip tzv. nužnog suparničarstva, kod koga tužilac, ako želi da njegova tužba bude ocenjena kao dopuštena, mora zasnovati pasivno suparničarstvo koje će obuhvatiti sve subjekte koji su učesnici određenog materijalno-pravnog odnosa. Tu subjektivnu integraciju determinišu materijalno-pravna, a ne procesna pravila. Takvi materijalno- pravni odnosi moraju se rešavati jedinstveno i ovlašćenje na raspolaganje pripada svim učesnicima pravnog odnosa zajednički, pa odsustvo jednog učesnika u parnici predstavlja nedostatak procesno-pravne legitimacije za vođenje parnice.

Shodno navedenom, predlagač VV iz ... iako nije bila stranka u postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u predmetu P 75793/10 ima položaj jedinstvenog suparničara, odnosno umešača na strani tuženog s položajem jedinstvenog suparničara, budući da je predmetni stan stečen u toku trajanja bračne zajednice između tuženog i predlagača VV, pa shodno tome ovlašćena je za podnošenje vanrednog pravnog leka – predloga za ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari.

Naime, predlagač VV, kao supruga tuženog BB, shodno odredbi člana 171. Porodičnog zakona kojom je propisano da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu, u parnici u kojoj je predmet spora stan koji je stečen tokom trajanja bračne zajednice, na koji tužilac pretenduje da ima pravo vlasništva, ima položaj jedinstvenog suparničara, jer se taj spor može rešiti samo na jednak način prema oba supružnika.

Kako je u konkretnom slučaju pobijanom odlukom, pogrešnom primenom prava, odbačen, kao nedozvoljen, predlog VV za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka, Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 406. stav 1. u vezi člana 412. stav 5. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci rešenja.

U daljem toku postupka prvostepeni sud će postupiti po primedbama iznetim u ovom rešenju, a zatim doneti novu i zakonitu odluku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić