.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5612/2020
17.03.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Esad Duljević advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Tatomir Leković advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine po osnovu zajedničkog sticanja, odlučujući o revizijama tužilje i tuženog izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4997/19 od 03.07.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 17.03.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJAJU SE kao neosnovane revizije tužilje i tuženog izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4997/19 od 03.07.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Pazaru P 285/17 od 14.06.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilja po osnovu sticanja u vanbračnoj zajednici vanknjižni suvlasnik sa udelom od ½ idealna dela neuknjiženih nepokretnosti navedenih u ovom stavu izreke, pokretnih stvari domaćinstva navedenih u ovom stavu izreke i stočnog fonda koji se sastoji od pet krava, 150 ovaca i 150 jagnjadi, što je tuženi dužan priznati i dozvoliti tužilji upis prava susvojine na nepokretnostima u Republičkom geodetskom zavodu - Služba za katastar nepokretnosti u Sjenici, kao i deobu navedenih suvlasničkih udela u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude. Stavom drugim izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je suvlasnik na jednoj porodičnoj stambenoj zgradi dimenzija 10,20h9m koja se sastoji od suterena i prizemlja na katastarskoj parceli .. upisanoj u list nepokretnosti .. KO ..., teretnih motornih vozila marke „Mercedes“ navedenih u ovom stavu izreke i oružja - pištolja CZ 7,62 i lovačkog karabina CZ. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se tuženi obaveže na isplatu iznosa od 100.000 evra na ime ½ idealna dela zajednički stečene ušteđevine, sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da na ime troškova parničnog postupka isplati tužilji iznos od 552.250,00 dinara u roku od 15 dana.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4997/19 od 03.07.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tuženog i potvrđena presuda Višeg suda u Novom Pazaru P 285/17 od 14.06.2019. godine u prvom, drugom i trećem stavu izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u četvrtom stavu izreke presude Višeg suda u Novom Pazaru P 285/17 od 14.06.2019. godine, tako što je obavezan tuženi da na ime troškova parničnog postupka isplati tužilji iznos od 848.910,00 dinara u roku od 15 dana. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu revizije su blagovremeno izjavile obe stranke zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o izjavljenim revizijama, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizije stranaka nisu osnovane.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud je ocenio sve bitne navode tužiljine žalbe, zbog čega nisu osnovani navodi njene revizije o postojanju bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP. Revizija tuženog ne sadrži konkretne navode o pogrešnoj primeni neke procesnopravne odredbe od strane drugostepenog suda.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su tokom septembra 1985. godine zasnovale vanbračnu zajednicu koja je trajala do aprila 2008. godine. Zajednica života stranaka uspostavljena je u nedovršenoj porodičnoj stambenoj zgradi na parceli .. KO ... (u katastru nepokretnosti upisanoj kao svojina VV), koja je tokom njihove vanbračne zajednice adaptirana i tako joj uvećana vrednost za 3,80% (radovima koje navodi tuženi), odnosno 11% (radovima koje navodi tužilja). Domaćinstvo stranaka bavilo se poljoprivredom, uzgojem krava i ovaca, i prodajom sira i mesa. Tokom vanbračne zajednice stranke su sagradile više objekata na parcelama .., .. i .. KO ... . Tužilja je u domaćinstvu, pored kućnih poslova, obavljala i poslove u poljoprivredi. U vreme prestanka vanbračne zajednice kod tuženog je ostalo pet krava i stado od 150 ovaca i 150 jaganjaca.
Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.
Odredbom člana 191. Porodičnog zakona propisano je da je imovina koju su vanbračni partneri stekli radom u toku trajanja zajednice života u vanbračnoj zajednici, njihova zajednička imovina i da se na imovinske odnose vanbračnih partnera shodno primenjuju odredbe tog zakona o imovinskim odnosima supružnika.
U konkretnom slučaju utvrđeno je da su stranke živele u vanbračnoj zajednici od septembra 1985. godine do aprila 2008. godine. Tu činjenicu stranke su učinile nespornom na glavnoj raspravi od 04.10.2011. godine, a postojanje vanbračne zajednice utvrđeno je i drugim dokazima, iskazima saslušanih svedoka. Tuženi nije dokazao suprotno - da vanbračna zajednica nije postojala ili da je trajala kraće, a navodima da ta činjenica nije bila nesporna, iznetim u reviziji, protivno članu 407. stav 2. ZPP pobija se pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja.
U vreme zasnivanja vanbračne zajednice tuženi je bio vlasnik porodične kuće, sagrađene na zemljištu u svojini trećeg lica, u koju se tužilja uselila. Tokom zajednice života stranaka na kući su obavljani određeni radovi (o vrsti i obimu tih radova između njih ne postoji saglasnost), kojima je vrednost kuće uvećana za 11% (radovima koje navodi tužilja), odnosno za 3,80% (radovima koje navodi tuženi). Shodnom primenom člana 170. Porodičnog zakona, uvećanje vrednosti posebne imovine jednog vanbračnog partnera je osnov za sticanje svojinskog udela drugog vanbračnog partnera u toj imovini srazmerno njegovom doprinosu, ako je to uvećanje bilo znatno, a u suprotnom drugi vanbračni partner ima pravo na potraživanje u novcu, srazmerno svom doprinosu. Uvećanje vrednosti predmetne kuće - posebne imovine tuženog, u obe varijante nije znatno, zbog čega tužilja ne može osnovano zahtevati svoj udeo u toj imovini. Revizija tužilje u pogledu te odluke, ne sadrži konkretne navode kojima bi se dovela u sumnju pravilnost primenjenog materijalnog prava.
Ostala nepokretna imovina stečena je u vanbračnoj zajednici i zato predstavlja zajedničku imovinu stranaka. Odredbom člana 180. Porodičnog zakona, koja se shodno primenjuje na deobu zajedničke imovine stečene u vanbračnoj zajednici, predviđena je pretpostavka da su udeli vanbračnih partnera u toj imovini jednaki (stav drugi). Ta pretpostavka je oboriva, jer je stavom trećim istog člana propisano da veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine. Teret obaranja ove pretpostavke je na onom vanbračnom partneru koji tvrdi da postoje određene okolnosti zbog kojih je njegov doprinos u sticanju zajedničke imovine veći. Ocenom izvedenih dokaza nižestepeni sudovi su zaključili da zakonska pretpostavka o podjednakom udelu stranaka u sticanju određenih nepokretnosti nije oborena. Ovakav zaključak je pravilan, s` obzirom na utvrđenu činjenicu da su obe stranke radile na imanju i da je tužilja obavljala sve kućne poslove. Ovakav činjenično-pravni zaključak sudova tuženi neuspešno pobija revizijom, iznoseći i neke nove činjenice (da je tužilji predao u svojinu lokal u ...).
Prema odredbi člana 228. ZPP, stranka je dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika, u skladu sa tim zakonom. Odredbom člana 231. stav 1. tog zakona, propisano je da ako sud na osnovu izvedenih dokaza (član 8) ne može sa sigurnošću da utvrdi neku činjenicu, o postojanju činjenice odlučuje se primenom pravila o teretu dokazivanja. Po tom pravilu, stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarenje prava, ako zakonom nije drugačije određeno. U ovom sporu, na osnovu dokaza koje je tužilja predložila nije sa sigurnošću moglo biti utvrđeno da su teretna vozila i oružje imovina stečena u vanbračnoj zajednici stranaka, niti da je u vreme njenog prestanka postojala uštećevina u iznosu od 200.000 evra koju je tuženi zadržao. Na takav zaključak, kada je reč o ušteđevini, suprotno navodima revizije ne ukazuje ni nalaz veštaka ekonomske struke o mogućem prihodu domaćinstva od odgajanja stoke i prodaje stočnih proizvoda, odnosno ostatku prihoda po njegovom umanjenju za troškove minimalne potrošačke korpe.
Sa svega navedenog, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
