Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Marine Milanović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Petrović advokat iz ..., protiv tuženog JP „Vodovod“ sa sedištem u Surdulici, radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1062/19 od 13.05.2020. godine, u sednici veća održanoj 15.04.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1062/19 od 13.05.2020. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1062/19 od 13.05.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Surdulici P 708/2018 od 29.11.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime neosnovanog obogaćenja po osnovu više naplaćenih iznosa komunalnih usluga, u periodu od 01.02.2010. godine do 30.04.2010. godine, isplati iznos od 401,49 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12.04.2017. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1062/19 od 13.05.2020. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Surdulici P 708/2018 od 29.11.2018. godine u stavu prvom izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu, na ime neosnovanog obogaćenja po osnovu više naplaćenog iznosa za komunalne usluge u periodu od 01.02.2010. godine do 30.04.2010. godine, isplati iznos od 401,49 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12.04.2017. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke tako što je obavezan tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 58.500,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime naknade troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 15.800,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči primenom člana 403. i 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je izjavio odgovor na reviziju.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

O tužbenom zahtevu drugostepeni sud je u ovoj pravnoj stvari odlučio primenom pravila o teretu dokazivanja, ocenivši da tužilac nije dokazao da se tuženi neosnovano obogatio jer se iz izvedenih dokata nisu mogle utvrditi sporne činjenice od kojih zavisi osnovanost tužbenog zahteva.

U takvoj situaciji, Vrhovni kasacioni sud je našao da nema uslova za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Iz presuda koje je tužilac dostavio uz reviziju ne proizlazi zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjenično- pravnoj situaciji, jer u tim predmetima tuženi nije sporio visinu duga, kao ni činjenicu isplate duga od strane tih tužilaca, što ovde nije slučaj, jer je pobijana presuda doneta primenom pravila o teretu dokazivanja, imajući u vidu da se iz izvedenih dokaza nisu mogle utvrditi sporne činjenice od kojih zavisi osnovanost tužbenog zahteva.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

U konkretnom slučaju radi se o sporu male vrednosti, u kojem vrednost predmeta spora od 401,49 dinara očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, pa zato revizija tužene nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.

U sporovima male vrednosti dozvoljenost revizije se ne ceni prema odredbi člana 13. stav 1. tač. 2. i 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 55/14), odnosno noveliranoj odredbi člana 403. stav 2. tačke 2. i 3. ZPP, pa preinačenje prvostepene presude od strane drugostpenog suda nije od uticaja na dozvoljenost izjavljene revizije.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić