U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Bogdan Milošević, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Marjanović, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1598/19 od 17.09.2019. godine, u sednici održanoj 28.12.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1598/19 od 17.09.2019. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev tuženih za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P 566/18 od 04.12.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da ima pravo preče kupovine kp. br. ..., njiva 6. klase, površine 01.40,00 ha u mestu zvanom „...“ KO ... i da se poništi ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen između tužene BB, kao prodavca i tuženog VV, kao kupca, overen pred Osnovnim sudom u Zaječaru pod Ov. br. 2211/2013 od 04.12.2013. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena BB da mu preda kp. br. ..., njiva 6. klase, površine 01.40,00 ha u mestu zvanom „...“ KO ..., pod istim uslovima iz ugovora o kupoprodaji nepokretnosti Ov.br. 2211/2013 od 04.12.2013. godine i da sa tužiocem zaključi ugovor o kupoprodaji za kupoprodajnu cenu od 125.000,00 dinara, podoban za prenos prava svojine. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca da se utvrdi da je tuženi VV dužan da trpi da se u službi za katastar nepoketnosti izvrši prenos prava svojine na nepokretnostima iz ugovora o kupoprodaji Ov.br. 2211/13 od 04.12.2013. godine u korist tužioca i da ga ovlasti da po pravnosnažosti ove presude iz depozita Osnovnog suda u Zaječaru primi na ime povraćaja kupoprodajne cene iznos od 125.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženima na ime troškova postupka plati 127.650,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1598/19 od 17.09.2019. godine, nakon održane rasprave, ukinuta je prvostepena presuda i utvrđeno da tužilac ima pravo preče kupovine kp.br. ..., njiva 6. klase, površine 01.40,00 ha u mestu zvanom „...“ KO ..., poništen je ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen između tužene BB, kao prodavca i tuženog VV, kao kupca overen pred Osnovnim sudom u Zaječaru pod Ov.br. 2211/2013 od 04.12.2013. godine, obavezana je tužena BB da tužiocu proda kp.br. ..., njiva 6. klase, površine 01.40,00 ha, u mestu zvanom „...“ KO ..., pod istim uslovima iz ugovora o kupoprodaji nepokretnosti overenim pred Osnovnim sudom u Zaječaru pod Ov.br. 2211/2013 od 04.12.2013. godine i sa tužiocem zaključi ugovor o kupoprodaji za kupoprodajnu cenu od 125.000,00 dinara, podoban za prenos prava svojine, što ako ne učini, presuda će služiti kao osnov uknjiženja prava svojine tužioca na predmetnoj nepokretnosti u javnim knjigama, što je tuženi VV dužan da to trpi, a odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tuženi VV ovlašćen da po prijemu presude iz depozita Osnovnog suda u Zaječaru primi na ime povraćaja kupoprodajne cene 125.000,00 dinara i obavezani tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plate 152.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je dao odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ...87/18) i utvrdio da revizija tuženih nije osnovana.

U sprovednom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, budući da u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju pred prvostepenim i drugostepenim sudom, između tužene BB, kao prodavca i tuženog VV, kao kupca, zaključen je ugovor o kupoprodaji kp.br. ..., njive 6. klase, površine 01.40,00 ha, u mestu zvanom „...“, upisane u list nepokretnosti ... KO ..., za kupoprodajnu cenu od 125.000,00 dinara, koji ugovor je 04.12.2013. godine overen pred Osnovnim sudom u Zaječaru pod Ov.br. 2211/2013, i da se radilo o hitnoj prodaji. Tužilac je vlasnik kp.br. ..., njive, površine 1.14,62 ha, u mestu zvanom „...“, upisane u list nepokretnosti KO ..., koja se sa severne strani graniči sa parcelom koja je bila predmet napred navedene kupoprodaje. Tužena BB nije ponudila tužiocu da kupi predmetnu parcelu. Tužilac je saznao da je tužena BB predmetnu parcelu prodala sredinom novembra 2014. godine, a tužbu je podneo 03.12.2014. godine i istog dana u depozit suda uplatio 125.000,00 dinara na ime kupoprodajne cene. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka poljoprivredne struke utvrđeno je da je predmetna parcela na dan podnošenja tužbe imala fer tržišnu vrednost, koja bi se ostvarila u uslovima fer prodaje, kada su kupac i prodavac nezavisni i nepovezani, informisani i ponašaju se savesno i promišljeno, pod pretpostavkom da ne postoji neki neprikladan uticaj na cenu, u cena od njene fer tržišne vrednosti i to za 34%, tako da je vrednost predmetne parcele na dan podnošenja tužbe 122.762,64 dinara. Poreska uprava, Filijala Zaječar, obavestila je sud da nije u mogućnosti da dostavi izveštaj o tržišnoj vrednosti predmetne parcele, a tužilac je u žalbenom postupku uz žalbu dostavio rešenje ovog poreskog organa donetog 18.01.2019. godine u postupku utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava, po kome je poreska osnovica za predmetnu parcelu određena u visini od 125.000,00 dinara.

Prvostepeni sud je odbio kao neosnovan, zahtev tužioca, sa obrazloženjem da tužilac nije dokazao da iznos od 125.000,00 dinara, koji je položio u sudski depozit, predstavlja tržišnu vrednost predmetne parcele, a da se cena, koja je navedena u spornom ugovoru o kupoprodaji ne može smatrati tržišnom vrednosti predmetne parcele, primenom člana 7. i 10. Zakona o prometu nepokretnosti.

Drugostepeni sud je nakon održane rasprave, ukinuo prvostepenu presudu i usvojio zahtev tužioca, primenom člana 6, 7. i 10. Zakona o prometu nepokretnosti.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je utvrdio drugostepeni sud da je osnovan zahtev tužioca i pravilno je primenio materijalno pravo.

Članom 6. stavom 1. Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik RS“, broj 42/98 sa izmenama i dopunama), koji se u ovom slučaju primenjuje, propisano je da vlasnik koji namerava da proda poljoprivredno zemljište, dužan je da ga prethodno ponudi vlasniku susednog poljoprivrednog zemljišta. Članom 10. stavom 1. istog zakona, propisano je da ako je prodavac prodao nepokretnost, a nije prethodno ponudio imaocu prava preče kupovine ili je nepokretnost prodao pod uslovima povoljnijim od uslova iz ponude, imalac prava preče kupovine može tužbom kod suda da zahteva poništaj ugovora o prodaji nepokretnosti i da se nepokretnost njemu proda, pod istim uslovima, dok je stavom 3. propisano da je tužilac dužan da istovremeno sa podnošenjem tužbe iz stava 1. ovog člana položi kod nadležnog suda iznos u visini tržišne vrednosti nepokretnosti.

Kod utvrđenog da je tužena BB prodala tuženom VV predmetnu kp.br. ... upisanu u list nepokretnosti ... KO ..., da je tužilac vlasnik kp.br. ... upisane u list nepokretnosti ... KO ..., koja se sa severne strani graniči sa predmetnom parcelom, koje parcele su poljoprivredno zemljište, da tužena BB nije ponudila tužiocu da kupi predmetnu parcelu, pa kako je tužilac sredinom novembra 2014. godine saznao da je tužena BB predmetnu parcelu prodala tuženom VV, a tužbu podneo 03.12.2014. godine i istog dana u depozit suda uplatio 125.000,00 dinara na ime kupoprodajne cene, koji iznos odgovara tržišnoj vrednosti predmetne parcele, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da je povređeno tužiočevo pravo preče kupovine i pravilno je drugostepeni odlučio, kada je ukinuo prvostepenu presudu i usvojio zahtev tužioca, pravilnom primenom člana 6. stava 1. i člana 10. stav 1. i 3. Zakona o prometu nepokretnosti. Stoga su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Navodima revizije osporava se pravo preče kupovine tužioca, ukazivanjem da se tužiočeva parcela ne graniči sa predmetnom parcelom i da nije pravilno utvrđena tržišna vrednost predmetne parcele. Navodi su neosnovani, s obzirom na to da je utvrđeno da se parcela tužioca sa severne strani graniči sa predmetnom parcelom. Tržišna vrednost predmetne parcele utvrđena je na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka, s obzirom da je utvrđeno da se radilo o hitnoj prodaji, kao i da je tužilac uplatio u depozit suda cenu koja je navedena u ugovoru o kupoprodaji, koja je prema njegovim saznanjima bila realna i da tužilac na drugi način nije mogao da sazna tržišnu vrednost predmetne parcele, imajući u vidu da poreska uprava ne daje informacije o tržišnoj vrednosti nepokretnosti na zahtev fizičkih lica.

U skladu sa iznetim, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

S obzirom na to da tuženi nisu uspeli u postupku po reviziji, to isti nemaju pravo na naknadu troškova postupka, sa kojih razloga je na osnovu člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić