.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5625/2020
21.01.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Gordane Komnenić i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Jovčić, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Vodovod“ Vranje, radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž 140/20 od 12.08.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 21.01.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž 140/20 od 12.08.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž 140/20 od 12.08.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom na osnovu priznanja Osnovnog suda u Vranju P 1563/19 od 26.11.2019. godine, stavom prvim izreke delimično je održano na snazi rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Vranju IIv 418/2017 od 14.12.2017. godine u delu kojim je obavezan tuženi da tužiocu isplati, na ime pruženih advokatskih usluga po osnovu računa broj 171/2017 od 19.10.2017. godine, iznos od 6.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 27.10.2017. godine do isplate i troškove izvršnog postupka u iznosu od 6.633,00 dinara, dok je u preostalom delu, kojim je obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 20.000,00 dinara, na ime naknade zbog kašnjenja u ispunjavanju novčanih obaveza, rešenje o izvršenju ukinuto i u tom delu utvrđeno da je tužba povučena. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 7.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Rešenjem Višeg suda u Vranju Gž 140/20 od 12.08.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđeno rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažna odluka o troškovima parničnog postupka doneta je primenom čl. 153. i 154. ZPP, nakon što je održano na snazi rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Vranju IIv 418/2017 od 14.12.2017. godine u delu kojim je obavezan tuženi da tužiocu, na ime duga po osnovu pruženih advokatskih usluga, isplati iznos od 6.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 27.10.2017. godine i troškove izvršenja u iznosu od 6.633,00 dinara. Tužiocu su priznati troškovi zastupanja od strane punomoćnika advokata na jednom održanom ročištu u iznosu od 7.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, u smislu čl. 277. i 324. Zakona o obligacionim odnosima.
Revizijom tužioca se ukazuje da mu pored priznatih troškova postupka pripada i pravo na naknadu troškova predujma za rad javnog izvršitelja Aleksandra Nikolića u iznosu od 3.240,00 dinara, po zaključku o predujmu IIV 605/2017 od 19.12.2017. godine.
Imajući u vidu da tužilac, prema uspehu u sporu, nije uskraćen u pravu na naknadu troškova postupka, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u takvoj situaciji, po pitanju troškova postupka, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, te da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP. Visina naknade troškova postupka, po priznatom pravu u konkretnoj parnici, ne predstavlja pravno pitanje od opšteg interesa, niti pravno pitanje koje bi se razmatralo u interesu ravnopravnosti građana. To nije pitanje koje iziskije novo tumačenje prava ili usklađivanje sudske prakse. Stoga, nema uslova za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije.
Iz navedenih razloga, primenom člana 404. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozovljenost izjavljene revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Članom 28. ZPP propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Odredbom stava 2. ovog člana propisano je da se kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka, ne uzimaju u obzir, ako ne čine glavni zahtev.
U konkretnom slučaju revizija je izjavljena protiv rešenja kojim je odlučeno o troškovima postupka, što u ovoj pravnoj stvari ne predstavlja glavni zahtev, već sporedno potraživanje, zbog čega revizija tužioca nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
