U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilje protiv-tužene maloletne AA iz ..., koju zastupa majka BB, protiv tuženog-protivtužioca VV iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Petrović Marić, advokat iz ..., radi izmene odluke o izdržavanju, odlučujući o reviziji tuženog- protivtužioca koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 296/20 od 12.08.2020. godine, u sednici veća koja je održana dana 28.01.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 296/20 od 12.08.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kikindi P2 602/19 od 04.06.2020. godine, stavom prvim izreke, promenjena je odluka o visini izdržavanja sadržana u presudi prvostepenog suda P2 504/16 od 19.01.2017. godine i obavezan tuženi da na ime svog doprinosa izdržavanju maloletne tužilje plaća mesečno iznos od po 12.000,00 dinara, počev od 18.07.2019. godine pa ubuduće, s tim što je dospele, a neisplaćene rate dužan platiti odjednom u roku od 15 dana, a buduće do 15-og u mesecu za tekući mesec, sa zakonskom zateznom kamatom od 16-og u mesecu do isplate dosuđenog potraživanja pod pretnjom izvršenja. Stavom drugim izreke, preko dosuđenih 12.000,00 dinara a do traženih 25.000,00 dinara na ime izdržavanja tužbeni zahtev je odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev da sud obaveže tuženog da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne tužilje plaća iznos od po 7.000,00 dinara mesečno počev od 13.01.2020. godine dok traju zakonski uslovi. Stavom četvrtim izreke, konstatovano je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 296/20 od 12.08.2020. godine žalba tuženog-protivtužioca je delimično usvojena i delimično odbijena, a presuda Osnovnog suda u Kikindi P2 602/19 od 04.06.2020. godine preinačena u pobijanom delu kojim je usvojen tužbeni zahtev maloletne tužilje (stav prvi izreke) tako što je odbijen u celosti tužbeni zahtev maloletne tužilje kojim je traženo da se izmeni odluka o visini doprinosa tuženog za izdržavanje maloletne tužilje, utvrđena pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kikindi P2 504/16 od 19.01.2017. godine i potvrđena u delu kojim je odbijen protivtužbeni zahtev tuženog (stav tri) i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove (stav četiri izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi-protivtužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Tuženi u reviziji ne ukazuje da je došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Kikindi P2 504/16 od 19.01.2017. godine tuženi je obavezan da na ime svog doprinosa za izdržavanje tužilje maloletne AA plaća mesečno iznos od po 10.000,00 dinara počev od 08.11.2016. godine pa ubuduće. Tužilja, maloletna AA, rođena je dana ...2013. godine sa Daunovim sindromom. U vreme donošenja napred navedene presude bila je stara 3 godine, prosečni mesečni troškovi su iznosili za ishranu oko 10.000,00 dinara, odeću i obuću oko 5.000,00 dinara, za higijenu oko 3.500,00 dinara, za mleko, pošto nije mogla da guta hranu, dnevno je bilo potrebno oko 80,00 dinara. Majka je bila korisnik socijalne pomoći u iznosu od 10.000,00 dinara, a primala je i dečiji dodatak za tužilju od oko 4.000,00 dinara, naknadu za tuđu pomoć oko 10.000,00 dinara mesečno. Tuženi je bio zaposlen i ostvarivao je zaradu od oko 25.000,00 dinara. Tužilja je sada stara 7 godina, dva časa dnevno odlazi u specijalnu školu za decu sa posebnim potrebama, samostalno se kreće, ali majka mora da je hrani. Živi sa majkom u majčinoj kući, majka je nezaposlena, ali ima troje punoletne dece koja joj finansijski pomažu i prima socijalnu pomoć u iznosu od 10.000,00 dinara mesečno. Tužilja je korisnik dečijeg dodatka od 5.000,00 dinara i tuđe nege i pomoći u iznosu od 10.000,00 dinara mesečno. Za hranu je potrebno 7.000,00 dinara mesečno i isti iznos za odeću, obuću i sredstva lične higijene. Tužilja je upisana u vrtić u koji će krenuti kada dobije personalnog asistenta. Tuženi je rođen 1971. godine, po zanimanju je fizički radnik. Ranije je obavljao poslove na gradilištima i druge fizičke poslove i odlazio je u inostranstvo da radi, ali u dužem vremenskom periodu ima probleme sa kičmom, zbog čega ne može da radi teške fizičke poslove. Pre 12 godina je operisao lumbalni deo kičme zbog diskushernije. Veštačenjem je utvrđeno da je tuženi nesposoban da radi poslove dizanja i nošenja velikog tereta u jednom mahu, a to je utovar-istovar teške robe, raznošenje bele tehnike, takođe nesposoban je za poslove koji zahtevaju saginjanje i dizanje manjeg tereta, za poslove kao što su nabacivanje robe na neku traku sa poda, ni za rad sa lopatom, na ravnanju puteva, gradilišta, punjenja mešalice. Nije sposoban za rad na velikoj hladnoći, niti za rad na visini, kao ni vožnju viljuškara po neravnom terenu. Nesposoban je za rad na drvarama, na farmama stoke, za mesarski posao, i druge slične poslove. Sposoban je za lake fizičke poslove pomoćnog radnika, za povremene poslove čišćenja, bez penjanja na merdevine, za sedeći posao pakovanja lake robe, na odabiru plastične ambalaže, na sakupljanju lakih gajbica, mogao bi da prebira semensku robu sedeći, bez dužeg stajanja. Tuženi živi kod svog brata u ..., povremeno odlazi da pomaže molerima i dnevno zaradi po 1.000,00 dinara, sedam-osam puta u toku meseca, povremeno prodaje robu za vlasnike tezgi na pijaci u ... preko vikenda i tada ostvari dnevnicu od po 1.000,00 dinara. Radeći na ovaj način tuženi uspeva da zaradi do 20.000,00 dinara mesečno. Nema obavezu izdržavanja drugih lica. Minimalna suma izdržavanja iznosi 26.381,00 dinar.

Prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da doprinosi izdržavanju tužilje, maloletne AA iznosom od po 120.000,00 dinara mesečno, a odbio protivtužbeni zahtev kojim je tuženi tražio da se njegova obaveza smanji na mesečni iznos doprinosa od po 7.000,00 dinara počev od 13.01.2020. godine.

Nalazeći da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo, drugostepeni sud je delimično preinačio prvostepenu presudu u stavu prvom izreke i odbio u celosti tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se izmeni odluka o visini doprinosa tuženog za izdržavanje tužilje, utvrđena pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kikindi P2 504/16 od 19.01.2017. godine, a potvrdio u delu kojim je odbijen protivtužbeni zahtev kojim je tuženi-protivtužilac tražio da se njegova obaveza izdržavanja tužilje, maloletne AA, smanji na mesečni iznos od po 7.000,00 dinara.

Neosnovano se navodima revizije tuženog osporava pravilna primena materijalnog prava.

Odredbom člana 160. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Stavom 3. istog člana propisano je da mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

Odredbom člana 164. Porodičnog zakona propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

U konkretnom slučaju, u toku postupka je utvrđeno da tuženi ima ozbiljan zdravstveni problem i ne može da obavlja teže fizičke poslove, što umanjuje njegovu sposobnost da ostvaruje veću zaradu. Mogućnosti tuženog da ostvaruje zaradu su se smanjile u odnosu na mogućnosti u vreme donošenja predhodne sudske odluke, imajući u vidu zdravstveno stanje tuženog i ograničen zbog poslova koji je u stanju da obavlja zbog zdravstvenih ograničenja. Međutim, imajući u vidu da je od presude Osnovnog suda u Kikindi P2 504/16 od 19.01.2017. godine prošlo tri godine, da je tužilja starija, pa su samim tim povećane i njene potrebe kao i troškovi života, to tuženi kao otac može i mora da doprinosi iznosom utvrđenim u prethodnoj presudi u visini od 10.000,00 dinara mesečno i nema mesta smanjenju njegovog doprinosa za izdržavanje tužilje.

Neosnovani su navodi u reviziji tuženog-protivtužioca da nije u mogućnosti da doprinosi iznosom od po 10.000,00 dinara mesečno za izdržavanje tužilje, jer mesečno uspe da zaradi između 10.000,00 do 12.000,00 dinara, te da je zajednička obaveza oba roditelja da doprinose izdržavanju zajedničkog deteta.

Naime, u toku postupka je utvrđeno da tuženi-protivtužilac može, obavljajući lakše fizičke poslove da zaradi do 20.000,00 dinara mesečno, pa imajući u vidu minimalnu sumu izdržavanja od 26.381,00 dinar, kao i potrebe tužilje maloletne AA koja je rođena sa Daunovim sindromom, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da nema mesta smanjenju obaveze tuženog na iznos od 7.000,00 dinara mesečno za izdržavanje tužilje, maloletne AA, dok će preostali deo iznosa koji je neophodan za izdržavanje tužilje snositi majka i to delimično novčanim davanjima, a delimično svakodnevnim staranjem i brigom o tužilji.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić