Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5632/2021
28.12.2021. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca Grada Pirota, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Pirota, protiv tuženih AA i BB, oboje iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Slobodan Ćirić, advokat iz ..., radi utvrđenja svojine po tužbi i protivtužbi, odlučujući o reviziji tuženih AA i BB, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1892/2021 od 07.07.2021. godine, u sednici održanoj 28.12.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženih AA i BB, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1892/2021 od 07.07.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1892/2021 od 07.07.2021. godine, odbijena je žalba tuženih AA i BB i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pirotu P 1708/2019 od 29.03.2021. godine, ispravljena rešenjem tog suda od 26.05.2021. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da tužilac ima pravo svojine na voćnjaku koji se nalazi u ..., ul. ... broj .., površine od 480 kvm, na kp.br. .. KO ..., ukupne površine 763 kvm, u merama i granica navedenim u izreci, a odbijen protivtužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da tuženi AA i BB imaju pravo svojine na po ½ označene nepokretnosti, i obavezani su tuženi da solidarno plate tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 74.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi AA i BB su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14...18/20) – ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena i imovinskopravnim sporovima koji se odnose na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 22.04.2014. godine, radi utvrđenja prava svojine, a protivtužba po istom osnovu 11.06.2020. godine. U tužbi i protivtužbi, koje su u koneksnom odnosu, nije navedena vrednost predmeta spora. Taksa na žalbu i odluku po žalbi plaćena u iznosu od po 1.900,00 dinara, odgovara vrednosti predmeta spora do 10.000,00 dinara prema tarifnom broju 1 Taksene tarife Zakona o sudskim taksama („Službeni gllasnik RS“ br. 28/94...95/18).

Imajući u vidu da vrednost predmeta spora određena prema plaćenoj sudskoj taksi ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (protivtužbe), revizija je nedozvoljena. Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u izreci.