.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5642/2021
26.05.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Zorana Hadžića, Dragane Mirosavljević i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Bogoljub Vuksanović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Duško Vilotijević, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 3947/19 od 21.01.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 26.05.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 3947/19 od 21.01.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 3947/19 od 21.01.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Kragujevcu Gž 3947/19 od 21.01.2021. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P 2335/19 od 29.08.2019. godine, u stavovima prvom, drugom, trećem i petom izreke, kojima je obavezana tužena da tužiocu, na ime utrošene vode, po vodomeru broj ..., isplati iznos od 22.092,45 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 10.000,00 dinara od 25.01.2006. godine do isplate, na iznos od 8.000,00 dinara od 02.03.2006. godine do isplate i na iznos od 4.092,45 od 30.03.2006. godine do isplate, obavezana tužena da tužiocu na ime utrošene elktrične energije, na potrošačkom broju ..., isplati iznos od 157.292,29 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 114.000,00 dinara od 23.01.2006. godine do isplate, na iznos od 3.555,00 dinara od 23.02.2006. godine do isplate, na iznos od 3.555,00 dinara od 23.03.2006. godine do isplate, na iznos od 3.552,17 dinara od 06.05.2006. godine do isplate, na iznos od 3.552,17 dinara od 05.06.2006. godine do isplate, na iznos od 3.552,17 dinara od 06.07.2006. godine do isplate, na iznos od 3.552,17 dinara od 07.08.2006. godine do isplate, na iznos od 3.552,17 dinara od 06.09.2006. godine do isplate, na iznos od 2.250,00 dinara od 07.09.2006. godine do isplate, na iznos od 7.950,00 dinara od 22.09.2006. godine do isplate, na iznos od 7.100,00 dinara od 06.11.2006. godine do isplate i na iznos od 1.121,44 dinara od 29.11.2006. godine do isplate, obavezana tužena da tužiocu na ime utrošene elktrične energije, na potrošačkom broju ..., isplati iznos od 51.299,39 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 23.01.2006. godine do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 212.596,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011…18/2020, daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz čl.155. i 262. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima obavezana je tužena da tužiocu naknadi materijalnu štetu koju je pretpeo na taj način što je Javnim preduzećima ''Vodovod i kanalizacija'' i „Elektrošumadija“ Kragujevac isplatio dugovanja po osnovu utrošene vode i električne energije, a što je bila obaveza tužene (koja je u spornom periodu kao zakupac koristila nepokretnost tužioca) po osnovu člana 7. Ugovora o zakupu poslovnog prostora overenog pred Opštinskim sudom u Kragujevcu Ov 6136/2000 dana 01.12.2000. godine.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužena nije uz reviziju dostavila pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjenično - pravnoj situaciji. Revizijom se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije. Primena ovog instituta je predviđena isključivo za pitanja materijalnog prava, pa je potrebno da se u reviziji jasno navede pravno pitanje čije se razmatranje predlaže i obrazloži potreba njegovog razmatranja u smislu ispunjenja uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.
Iz izvedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP je propisano da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da u postupcima o sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta 09.03.2006. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora naveden iznos od 484.195,69 dinara. Podneskom od 04.04.2018. godine tužbeni zahtev je smanjen na iznos od 230.684,13 dinara, o kojem je odlučeno prvostepenom presudom donetom 29.08.2019. godine. Drugostepena presuda doneta je 21.01.2021. godine.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
