Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4739/19 od 03.07.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i prvostepena presuda je potvrđena u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ, II, JJ i KK su izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju. Troškove za sastav odgovora na reviziju nije tražio.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je naslednopravni zahtev tužilaca za utvrđenje susuvojine u opredeljenim udelima na nepokretnostima i naknade štete za posečena stabla na tim nepokretnostima srazmeno traženim suvlasničkim udelima prema tuženom, a pravnosnažnom odlukom odlučeno je odbijanjem tužbenog zahteva.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilaca, kao izuzetno dozvoljenoj, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke. Obrazloženja pobijanih presuda o osnovanosti tužbenog zahteva u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni primeni materijalnog prava - Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i Zakona o nasleđivanju. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, jer se ukazivanjem u reviziji na pitanje ispunjenosti uslova za punovažnost usmenog sporazuma o fizičkoj deobi nepokretnosti između prethodnika stranaka (zajeničara) kao suvlasnika i zakonitosti izvršenog upisa tog prava u javne evidencije na ime tuženog po istom osnovu, zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Pri tom, uz reviziju nisu pruženi dokazi o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova.

Iz navedenih razloga, primenom člana 404. stav1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja prava susvojine i isplate naknade štete u ovoj pravnoj stavri podneta je 29.12.2014. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 490.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužilaca nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić