.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5650/2020
22.04.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića, Jelice Bojanić Kerkez i Jasminke Stanojević, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milomir Jovanović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Prekršajni sud u Pančevu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zrenjaninu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 202/20 od 07.07.2020. godine, u sednici održanoj 22.04.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 202/20 od 07.07.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 202/20 od 07.07.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pančevu P 1517/19 od 19.12.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da joj na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede prava i ličnih sloboda i njenog dostojanstva, usled uskraćivanja prekršajno pravne zaštite, kao vida sudske zaštite zajamčene članom 22. stav 1. Ustava RS, plati 300.000,00 dinara sa pripadajućom kamatom od podnošenja tužbe do isplate. Stavom drugim izreke tužilja je oslobođena obaveze plaćanja sudskih taksi u ovom sporu.
Presudom Višeg suda u Pančevu Gž 202/20 od 07.07.2020. godine, odbijena je žalba tužilje kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.
Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se revizijom ne bi mogla pobijati, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje za naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede prava, ličnih sloboda i dostojanstva tužilje, usled uskraćivanja prekršajno pravne zaštite, kao vida sudske zaštite, zajamčene članom 22. stav 1. Ustava RS. Pobijana odluka o tužbenom zahtevu doneta je uz adekvatnu primenu materijanog prava na utvrđeno činjenično stanje. Imajući ovo u vidu, ali i da odluka o osnovanosti tužbenog zahteva kao u ovoj pravnoj stvari, zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u svakom konkretnom slučaju, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom predmetu nisu ispunjeni uslovi, iz člana 404. stav 1. ZPP, za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za odlučivanje o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete u ovoj pravnoj stvari, podneta je 18.10.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 300.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 3.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se i tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužilje nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
