Tužena je odgovorila na reviziju tužioca.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom odredbe člana 408, u vezi člana 403. stav 3. i 420. stav 1. i 2, ZPP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 10/23) i odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), pa je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1., u vezi člana 391. stav 1., a u vezi člana 374. stav 2. tačka 7. ZPP, na koju tužilac ukazuje navodima da je drugostepeni sud propustio da sankcioniše povredu iz člana 374. stav 2. tačka 7. ZPP, u vezi člana 294. stav 2. ZPP, pošto je prvostepeni sud propustio da održi ročište iz člana 294. stav 2. ZPP i raspravi o istaknutom prigovoru presuđene stvari, pre odbačaja tužbe. Ovo stoga što je tuženi prigovor presuđene stvari istakao u odgovoru na tužbu, nakon čega je održano pripremno ročište na kome se tužilac izjašnjavao o prigovoru presuđene stvari i zbog čega mu nije uskraćeno pravo da raspravlja o ovom prigovoru tuženog, koje su nižestepeni ocenili osnovanim.

Prema stanju u spisima, tužbom podnetom u parnici P 46/10 tužilac je tražio da se utvrdi da je po osnovu gradnje i ulaganja postao vlasnik katastarskih parcela, među kojima i kat.parc. ... i ... na kojima tužilac traži utvrđenje prava svojine u tekućoj parnici. Tužbeni zahtev prvostepeni sud je odbio presudom od 05.07.2011. godine, koju je drugostepeni sud potvrdio presudom od 01.02.2012. godine, dok je revizija tužioca izjavljena protiv pravnosnažne drugostepene presude odbijena. U ovoj parnici, zahtev za utvrđivanje prava svojine tužilac je zasnovao na tvrdnjama da je izvršio ogromna ulaganja da bi zemljište priveo nameni i na taj način uvećao površinu obradivog poljoprivrednog zemljišta i da je pored toga na tom zemljištu izgradio objekte. Kao tužene označio je Republiku Srbiju kao vlasnika zemljišta i JP ''Srbijašume'' kao njihovog korisnika. Tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine na katastarskim parcelama ... i ... ... selo u tekućoj parnici tužilac zasniva na tvrdnji da je po osnovu izgradnje objekata, za čiju izgradnju ima odobrenje, postao vlasnik zemljišta ispod objekta i potrebnog za njihovu upotrebu.

Kod ovako utvrđenog stanja u spisima pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da postoji identitet stranka, činjeničnog stanja i istovetnost zahteva u obe parnice i da su stoga ispunjeni uslovi iz člana 359. stav 2. ZPP za odbačaj tužbe zbog pravnosnažno presuđene stvari.

Neosnovani su navodi revizije da nema identiteta stranaka, jer je u parnici P 46/10 pored Republike Srbije tuženo i JP ''Srbijašume'' kao korisnik zemljišta i time jedinstveni suparničar. Ovo stoga što je u obe parnice tužena Republika Srbija kao vlasnik a postojanje potpune pasivne legitimacije je od značaja za odlučivanje o osnovanosti tužbenog zahteva, a ne za ocenu prigovora presuđene stvari jer nema presuđene stvari ukoliko se novom tužbom upotpuni pasivna legitimacija, a prethodno je odbijen tužbeni zahtev zbog nepostojanja potpune pasivne legitimacije, što u konkretnom nije slučaj.

Takođe su neosnovani navodi revizije da nema identiteta u činjeničnom stanju ni pravnom osnovu jer je u parnici P 46/10 tužilac tražio utvrđenje prava svojine na katastarskim parcelama po osnovu višestrukog ulaganja u vrednost zemljišta, a onda po osnovu gradnje objekata koji su posle presuđenja u prethodnoj parnici legalizovali, zbog čega se radi o novoj činjenici. Ovo stoga, što se istovetnost zahteva kod ocene pravnosnažno presuđene stvari zasniva na činjenicama na kojima je doneta prethodna pravnosnažna presuda koja je, u konkretnom slučaju cenila činjenicu izgradnje objekata čije vlasništvo tužiocu po osnovu gradnje ni u toj parnici nije osporeno. Zahtev za utvrđenje prava svojine po osnovu višestrukih ulaganja i izgradnje na poljoprivrednom zemljištu odbijen je ocenom, između ostalih činjenica i da u vreme izgradnje objekata na poljoprivrednom zemljištu nije moglo da se stekne pravo svojine na zemljištu. Stoga postoji identitet činjeničnog stanja i pravnog osnova u obe parnice, zbog čega je pravilnom primenom odredbi procesnog pravila doneta pobijana odluka.

Ukazivanje revidenta da je u drugostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, je bez uticaja jer ova povreda ne može biti revizijski razlog na osnovu člana 407. stav 1. ZPP.

Na osnovu svega iznetog, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković