.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5653/2021
06.10.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., koje zastupa punomoćnik Uglješa Žarković, advokat iz ...., protiv tuženog VV iz ..., koga zastupa Edita Trabak, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 139/2018 od 03.03.2021. godine, na sednici održanoj 06.10.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 139/2018 od 03.03.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P 213/14 od 27.03.2017. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen sniženi precizirani tužbeni zahtev tužilaca i obavezan tuženi da tužiocima na ime naknade nematerijalne štete po osnovu pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda isplati po 80.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.03.2017. godine, kao dana presuđenja do isplate i da im naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 137.700,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 27.03.2017. godine, kao dana presuđenja do isplate, dok je odbijen deo tužbenog zahteva da se obaveže tuženi da tužiocima na ime naknade nematerijalne štete po osnovu pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda isplati preko dosuđenih iznosa od po 80.000,00 dinara do traženih 120.000,00 dinara, sa kamatom, kao i deo zahteva za naknadu troškova postupka preko dosuđenih 137.700,00 dinara do traženih 168.800,00 dinara, sa kamatom. Stavom drugim izreke, tužilac BB je oslobođen plaćanja sudske takse.
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 139/18 od 03.03.2021. godine, stavom prvim izreke žalba tužilaca je odbijena, a žalba tuženog delimično usvojena i prvostepena presuda u pobijanom usvajajućem delu i delu odluke o troškovima postupka preinačena tako što je obavezan tuženi da tužiocima isplati na ime naknade nematerijalne štete po osnovu pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda po 30.000,00 dinara, umesto ranije dosuđenih 80.000,00 dinara, dok se odbija zahtev preko dosuđenih iznosa naknade, sa zakonskom zateznom kamatom od 27.03.2017. godine, do isplate i obavezan tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 123.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti, umesto od dana presuđenja 27.03.2017. godine do isplate, dok je odbijen zahtev u delu u kojem tužioci potražuju isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos naknade troškova postupka u periodu od dana presuđenja 27.03.2017. godine pa do dana izvršnosti, a žalba tuženog je u preostalom delu odbijena i prvostepena presuda u preostalom pobijanom nepreinačenom delu potvrđena. Stavom drugim izreke, obavezani su tužioci da tuženom naknade troškove žalbenog postupka u iznosu od 13.900,00 dinara, dok je stavom trećim izreke odbijen zahtev tužilaca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba je podneta 28.04.2014. godine.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 3.000 evra, to znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, iz kog razloga je i revizija nedozvoljena, u smislu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, ali nalazi da u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP. Naime, u konkretnom slučaju revizija nije dozvoljena, jer se navedena odredba ne može primeniti u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog Zakona (član 467. ZPP), predviđeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena, jer specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
