U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom je odlučeno o zahtevu tužilje za povraćaj iznosa pojedinačnih parking karata, koje je platila istog dana kada su izdate i doplatne karte povodom kojih je vođen i okončan parnični postupak, u kojem je utvrđena visina potraživanja JKP Parking servis Novi Sad prema ovde tužilji, i potom po pravnosnažnoj presudi isplata izvršena 28.01.2019. godine. Nakon okončanja te parnice, tužilja je podnošenjem više zasebnih tužbi za isplatu po 45,00 dinara nastojala da ishodi povraćaj sredstava uplaćenih putem SMS, kao da su u pitanju uplate redovne cene parkiranja. U jedinstveno sprovedenom postupku po podnetim tužbama, zasnovanim na istovrsnom činjeničnom i pravnom osnovu, odbijen je tužbeni zahtev tužilje i odlučeno primenom pravila o teretu dokazivanja. Ovo zbog toga što tužilja nije dokazala da nije postojao osnov za plaćanje parking karata i da se tuženi neosnovano obogatio njenim uplatama za parking mesto.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova i razloge iznete u reviziji, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u ovoj parnici nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji primenom člana 404. stav 1. ZPP. U konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.

U činjenično-pravnoj situaciji prethodno vođene i okončane parnice o dugu tužilje prema tuženom i potom zasebnim tužbama istaknutih zahteva od strane tužilje da joj tuženi vrati iznose uplaćenih cena parkiranja putem SMS, razlog da se revizija izuzetno dozvoli ne mogu biti navodi o pravnom stavu donetom na sednici Građanskog odeljenja Višeg suda u Novom Sadu 11.12.2018. godine, da kod odlučivanja treba imati u vidu eventualne uplate redovne cene parkiranja, za koji iznos se u tom slučaju vrši umanjenje potraživanja. Izneto se evidentno odnosi na parnicu koja za predmet ima potraživanje JKP Parking servis. Predmet spora u ovoj parnici nije tome istovetan, već ga čini zahtev tužilje za vraćanje uplaćenih po 45,00 dinara koje je tuženi zadržao i pored izdate doplatne karte, ukupno 450,00 dinara za deset zadržanih uplata. Ovaj tužbeni zahtev, upravljen na institut sticanja bez osnova, odbijen je primenom pravila o teretu dokazivanja, što ne predstavlja pravno pitanje od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti pitanje po kojem je potrebno novo tumačenje prava ili ujednačavanje sudske prakse. Pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse u primeni materijalnog prava, upravo pravnog instituta sticanja bez osnova iz člana 210. Zakona o obligacionim odnosima, po kojem je dobro ustanovljena sudska praksa. Pre svega, imajući u vidu da SMS uplatama za korišćenje parking mesta, ne dolazi do neosnovanog obogaćenja javnog preduzeća ovlašćenog za naplatu utvrđene cene parkiranja.

Iz iznetih razloga ocenivši da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stava 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužilje nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 22.01.2019. godine. Vrednost predmeta spora pravnosnažne presude iznosi 450,00 dinara.

Odredbom člana 468. stava 1. ZPP, propisano je da sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stava 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem je vrednost predmeta spora ispod dinarske protivvrednosti 3.000 evra, revizija tužilje nije dozvoljena, u smislu člana 479. stava 6. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić