Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4386/23 od 15.11.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilje kao neosnovana i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 3296/19 od 26.04.2023. godine u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom i sedmom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka. Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi su dostavili odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, niti su učinjene neke druge bitne povrede parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je suvlasnik na kat. parceli br. .., .. i .. KO ... na kojoj je suvlasnik između ostalog bio i tuženi BB. Tuženi BB je zaključio ugovor o poklonu sa VV dana 11.03.2019. godine. Ugovor je overen pred javnim beležnikom Natalijom Adžić iz ... pod Opu 244-2019 dana 12.03.2019. godine, a predmet ugovora o poklonu je idealni deo od 915/6449 na kat. parceli broj .. KO ..., idealni deo od 323/1751 na kat. parceli br. .. KO ... i idealni deo od 92/3000 na kat. parceli br. .. KO ... . Dana 09.11.2021. godine između BB, kao prenosioca i VV, kao sticaoca zaključen je ugovor o regulisanju međusobnih prava i obaveza overen pred javnim beležnikom Savom Mićkovićem pod Oup III 2066-2021, a predmet su sva prava koja proizlaze iz postupka ozakonjenja poslovnog objekta u ulici ... broj .. na kat. parceli br. .. KO ..., koji postupak je u toku. Između VV, kao prenosioca i „ENMON“ DOO Beograd, kao sticaoca dana 29.12.2021. godine zaključen je ugovor o regulisanju međusobnih prava i obaveza. Ugovor je overen pred javnim beležnikom Savom Mićkovićem iz ... pod Oup V 2708-2021 čiji su predmet sva prava koja proizlaze iz postupka ozakonjenja poslovnog objekta u ulici ... broj .. na kat. parceli br. .. KO ..., koji postupak je u toku. Zaključen je ugovor o zakupu 15.03.2019. godine između VV, kao zakupodavca i „ENMON“ DOO Beograd, kao zakupca, a predmet ugovora je poslovni prostor u ulici ... na kat. parceli br. .., .. i .., gde zakupodavac izdaje zakupcu u zakup radi obavljanja svoje delatnosti, skladištenje robe i to za mesečnu zakupninu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a uvećan za porez na dohodak građana. Dalje je utvrđeno izvedenim dokazima da su tuženi BB i VV, dugogodišnji prijatelji, saradnici i kumovi, da su se družili i pomagali pa da je iz toga prvotuženi iz zahvalnosti prema drugotuženom učinio poklon naznačenih parcela. Tužilja je dopunskim rešenjem javnog beležnika od 22.03.2021. godine oglašena za naslednika na zaostavštini svog supruga GG, a koju zaostavštinu čine prava po osnovu uverenja RS grad Beograd, Gradska uprava grada Beograda, Sekretarijat za poslove legalizacije broj 351.40-1872/2020 od 13.01.2021. godine, koje se odnosi na poslovni objekat koji se nalazi u ulici ... broj .. na kat. parceli .., .. i .. KO ... . Za naznačeni objekat sada pok. GG, otac tužilje, podneo je zahtev za legalizaciju, dana 05.02.2020. godine koji je zaveden pod brojem 351.21-19679/2020. Objekat je izgrađen bez dozvole pa tužilja ne dostavlja dokument da je vlasnik tog objekta. Tuženi VV je osnivač i vlasnik preduzeća „ENMON“ DOO Beograd. Tuženi „ENMON“ DOO Beograd je pravnom prethodniku tužilje plaćao zakupninu za korišćenje naznačenog objekta ali je prestao da plaća zakupninu. Vrednost objekta i zemljišta je više miliona evra. Tužilja je otkazala Privrednom društvu „ENMON“ DOO Beograd zakup poslovnog prostora i podnela tužbu za iseljenje tuženog „ENMON“ DOO Beograd iz predmetne nepokretnosti. Predmet se vodi pred Višim sudom u Beogradu. Tužilja tvrdi da je GG, njen otac, samostalno izgradio poslovni objekat površine 700m². Tužilja tvrdi da je ugovor o poklonu koji je zaključio prvotuženi sa drugotuženim, zaključen da bi se tužilja eliminisala iz njenog prava da uspe u postupku za iseljenje tuženog „ENMON“ DOO Beograd. Sa istim ciljem su učinjeni i kasniji prenos drugih prava sa prvotuženog na drugotuženog.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je polazeći od odredbe člana 561. Srpskog građanskog zakonika, čl. 52, 103. i 109. ZOO, kao i čl. 13. i 15. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, tužbeni zahtev tužilje odbio. Pri tome zaključio je da tužilja nema pravni interes u konkretnom slučaju, da bi bila aktivno legitimisana za podnošenje tužbe radi utvrđenja ništavosti ugovora jer tužilja nije ni ugovorna strana ni univerzalni sukcesor ugovorne strane a ni zainteresovano lice iz člana 109. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Tužilja osim dopunskog rešenja javnog beležnika od 22.03.2021. godine u kome je oglašena za naslednika na zaostavštini pok. supruga GG, a koji je podneo zahtev za legalizaciju spornog objekta dana 05.02.2020. godine, nije dostavila drugi dokaz da je ona suvlasnik i isključivi vlasnik tog objekta, a koji je izgrađen bez građevinske dozvole, te da držalac, odnosno vlasnik objekta nije utvrđen. Tužilja nije pružila pravni osnov za sticanje svojine na predmetnom objektu. Kako su prvotuženi i drugotuženi prijatelji i kumovi, to je zaključeno da nije bila namera istih da izigraju prava tužilje i da omoguće tuženom „ENMON“ DOO Beograd, čiji je vlasnik drugotuženi, da poslovni prostor zadrži, pa je odbio tužbeni zahtev tužilje vezano za utvrđivanje ništavosti ugovora o poklonu. Zaključio je da suvlasničko pravo tužilje nije ugroženo jer umesto suvlasničkog odnosa na parcelu a čiji je suvlasnik bio prvotuženi (sada drugotuženi) tj. nije se diralo u prava tužilje. Shodno tome proizlazi da je i drugi deo tužbenog zahteva tužilje vezano za ništavost ugovora o regulisanju međusobnih prava i obaveza između prvotuženog i drugotuženog i drugotuženog i trećetuženog neosnovan.

Drugostepeni sud je u svemu prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda, odbio žalbu tužilje i potvrdio prvostepenu presudu u tom delu.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo a zbog čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 109. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozivati svako zainteresovano lice.

U konkretnom slučaju, pravni prethodnik tužilje, njen bivši suprug podneo je zahtev za legalizaciju spornog objekta koji koristi trećetuženi „ENMON“ DOO Beograd. Predmet je zaveden pod brojem 351-21-19679/20, zahtev je podnet 05.02.2020. godine pri organu uprave Palilula. Iz izvedenih dokaza proizlazi da je GG imao ugovor sa „ENMON“ DOO Beograd o plaćanju zakupnine predmetnog poslovnog prostora i pomoćnih objekata a koji se nalaze na spornim parcelama. Priloženi dokazi ukazuju na činjenicu da je GG bio suvlasnik parcela kao i prvotuženi BB. Nižestepeni sudovi su zaključili da su BB i VV kumovi i da su bili u dobrim odnosima, te da je stoga prvotuženi drugotuženom poklonio idealni deo od spornih katastarskih parcela a nakon čega je došlo do prenošenja prava vezano za legalizaciju objekata koji se nalazi na tim parcelama a koje koristi tuženi „ENMON“ DOO Beograd.

Ugovor o poklonu nije regulisan pozitivnim pravnim propisima, pa se na rešavanje spornih pravnih situacija i regulisanje odnosa između ugovornih stranaka kod ugovora o poklonu primenjuju pravna pravila iz člana 561. Srpskog građanskog zakonika. Kauzu ugovora o poklonu čini motiv. U konkretnoj situaciji prvotuženi i drugotuženi izjavljuju da je ugovor o poklonu učinjen iz razloga što su naznačena lica kumovi i dugogodišnji prijatelji.

Činjenica je da kod dobročinih ugovora motiv čini kauzu ugovora taj motiv mora biti jasan i logički prihvatljiv. Međutim, u ovom slučaju evidentno je da se radi o velikoj vrednosti nekretnine, pa je nelogično bez obzira na stepen prijateljstva da se čini jedan takav gest dobre volje i poklanja predmetna nepokretnost. Pokloni velike vrednosti su uobičajeni između bliskih srodnika. U spisima predmeta se nalazi i delimična presuda Višeg suda u Beogradu P 767/15 od 19.03.2019. godine (koja ne sadrži kaluzulu pravnosnažnosti) kojom je naloženo tuženom „ENMON“ DOO Beograd da se iseli iz poslovnog prostora koji se nalazi na spornim parcelama. S druge strane, i kad je drugotuženi postao po osnovu poklona vlasnik predmetne nepokretnosti, s obzirom da se na toj nepokretnosti nalazi magacinski prostor i ostali pomoćni objekti da nije mogao zaključivati poseban ugovor o zakupu sa „ENMON“ DOO Beograd bez odobrenja ostalih sukorisnika, odnosno suvlasnika parcela. Sve ovo ukazuje na okolnost da prvostepeni sud nije potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje, već je pošao od pogrešne primene materijalnog prava nalazeći da tužilja nema pravni interes niti ima aktivnu legitimaciju za pokretanje ovakvog postupka jer zaključenjem predmetnih ugovora nije ugroženo njeno pravo. Pravni interes je subjektivno pravo koje se vrši u skladu sa objektivnim pravom u smislu zadovoljenja i ostvarenja istog u određenoj sferi i ne može biti usko tumačeno. Dalje, činjenica da je tužiljin sada pokojni suprug podneo zahtev za legalizaciju spornog poslovnog prostora (a za koji tužilja tvrdi da ga je on izgradio), ukazuje na okolnost da postoji sumnja da svi predmetni ugovori koji su zaključivani između tuženih su učinjeni sa ciljem da se osujeti pravo tužilje. Dokazi u tom pravcu niti su izvođeni niti su činjenice, a koje su od bitnog značaja za pravilno donošenje odluke, utvrđivane.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će imati u vidu primedbe Vrhovnog suda, proveriti da li je delimična presuda kojom je naloženo iseljenje tuženog „ENMON“ DOO Beograd iz poslovnog prostora koji se nalazi na spornim parcelama postala pravnosnažna (delimična presuda Višeg suda u Beogradu P 767/15 od 19.03.2019. godine), izvešće dokaze u smislu ocene ko je gradio sporni poslovni prostor, ako je to suprug tužilje, utvrdiće da li je ona naslednik tog poslovnog prostora koji je izgrađen bez građevinske dozvole i nakon ocene izvedenih dokaza pravilnom primenom materijalnog prava doneće zakonitu odluku.

Shodno napred izneteom, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković